Велика већина Немаца незадовољна Мерцом и новом владом

Резултати анкете показују да 50 одсто испитаника сматра да Мерц није дорастао функцији, док 42 одсто мисли да јесте

Велика већина Немаца незадовољна је владом и канцеларом Фридрихом Мерцом и тражи од њега да повећа притисак на Израел, показала је најновија анкета спроведена за јавни сервис АРД уочи обележавања 100 дана владе.

Када је реч о савезној влади, тренутно је 69 одсто грађана незадовољно њеним радом, док само 29 одсто каже да је задовољно.

Слично је и када је реч о канцелару Мерцу (Демохришћанска унија, ЦДУ), при чему је 65 одсто испитаника незадовољно његовим радом, док је само 32 посто задовољно, преноси "Дојче веле".

Мерц се досад највише истакао на спољнополитичком плану, посетио је америчког председника Доналда Трампа у Белој кући, више пута подржао Украјину у борби против руске агресије и позвао израелског премијера Бењамина Нетањахуа на уздржаност у Гази, наводи "Дојче веле".

На унутрашњем плану, влада се истакла оштријим курсом према миграцији.

Резултати анкете показују да 50 одсто испитаника сматра да Мерц није дорастао функцији, док 42 одсто мисли да јесте.

Чак 56 процената анкетираних сматра да он није у стању да добро управља Немачком у кризним временима, док 29 одсто сматра да јесте.

Када је реч о његовој политици према Украјини, више од половине испитаних, 57 одсто, није задовољно, док је 34 одсто у тој области задовољно Мерцом.

Како подсећа "Дојче веле", још пре него што је изабран за канцелара, Мерц је омогућио да Бундестаг ублажи строгу немачку "кочницу задуживања", уставни механизам који спречава прекомерно задуживање.

Планирано је да се у наредним годинама уложи 500 милијарди евра у железницу, путеве и школе, а још толико у модернизацију војске, што је јасан заокрет у односу на предизборна обећања конзервативаца да неће бити нових задуживања, али поставља се питање да ли је то нарушило Мерцов имиџ.

Сада чак 66 одсто испитаника сматра да Мерц није особа којој може да се верује, док је његова популарност пала за 10 постотних бодова у односу на прошлу анкету и сада износи 32 посто, чиме се налази на трећем месту.

Испред њега су премијер Баварске и шеф Хришћанско-социјалне уније (ЦСУ) Маркус Зедер са 38 одсто и социјалдемократски министар одбране Борис Писторијус који је са 60 процената већ дуго на првом месту.

Убрзо након што је постао канцелар, Мерц је у једном интервјуу критички изјавио да више не разуме који су циљеви израелске војске у Гази, а недавно је јасно позвао израелског премијера Бенјамина Нетанјахуа да ублажи патње око два милиона људи у Гази.

За разлику од Француске, Велике Британије и Канаде, Немачка још увек оклева да призна палестинску државу као одговор на ситуацију у Гази док ће о евентуалним санкцијама према Израелу, Мерц тек одлучити.

Судбина талаца које још увек држи Хамас остаје главни приоритет за Немце, што је потврдило чак 72 одсто њих, показало је истраживање.

Нешто мање, али јасна већина од 66 посто сматра да би немачка влада требало да повећа притисак како би присилила Израел да промени свој курс.

Учесници анкете изразили су и свој став према тарифној политици америчког председника Доналда Трампа, а због често нејасне Трампове царинске политике, 65 одсто Немаца је забринуто, или врло забринуто за економску стабилност, док само пет одсто каже да нема никаквих брига.

Резултати избора у фебруару показали су да се, као и у многим другим земљама, и у Немачкој политички тренд помера удесно и да се друштво све више поларизује, наводи "Дојче веле".

Десничарска Алтернатива за Немачку (АфД), удвостручила је подршку у односу на изборе 2021. на око 20 одсто.

Долазак Мерца на власт 6. маја није зауставио тај тренд, а анкета показује да би, да се избори одржавају идућег викенда, 27 одсто њих гласало за демохришћанску Унију ЦДУ/ЦСУ, док би подршка АфД-у порасла на 24 одсто.

Остале три парламентарне странке – СПД (13 одсто), Зелени (12) и Левица (10), остају на претходним нивоима подршке.