Свет

Друга норманска инвазија: Како је таписерија постала оруђе меке моћи

Месеци разговора били су потребни да би се осигурао споразум који је поздрављен као доказ побољшаних англо-француских односа
Друга норманска инвазија: Како је таписерија постала оруђе меке моћиGetty © Pictures from History / Contributor

Наполеон Бонапарта ју је видео као пропагандно средство за промоцију своје планиране инвазије на Британију. Нацисти су били фасцинирани њом.

Сада се таписерија из Бајеа враћа у Енглеску после више од 900 година, као 70 метара дугачак симбол помирења Велике Британије са Француском након Брегзита.

Таписерија говори о пресудном тренутку у историји Енглеске - норманској инвазији 1066. године – и представља узбудљиву причу у стилу стрипа о амбицији, издаји, ужасу рата и смрти.

Сматра се да су дело, које је заправо вишебојни вунени вез на ланеној подлози, а не ткана таписерија, израдиле монахиње у Енглеској у 11. веку и посвећено је победи Вилијама Освајача над тадашњим енглеским краљем Харолдом Годвинсоном. Подкаст Би-Би-Сија је недавно закључио да приказује 623 мушкарца, 190 коња, 37 бродова и 35 паса — али само три жене.

Ипак, прича која стоји иза значајног културног споразума, који је француски председник Емануел Макрон најавио у јулу, сама по себи је сага која се протеже годинама уназад, а остварена је тек након дипломатског рада на највишем нивоу, тајних договора, сукоба у последњем тренутку и културног шкргутања зубима.

Макрон је првобитно покренуо идеју о позајмљивању дела 2018. године на самиту са тадашњом премијерком Терезом Меј, али је пројекат пропао због отпора француских културних званичника, недостатка политичке воље и затварања музеја због пандемије.

Разговори су озбиљно поново распламсани тек ове године, јер су обе стране настојале да искористе приказ енглеског понижења као симболичну потврду побољшаних англо-француских односа који сада обухватају одбрану, илегалне миграције и заједнички приступ сукобима у Гази и Украјини.

Али, у последњем тренутку, две стране су се сукобиле око трошкова премештања британских артефаката у Француску и француског захтева да се њеним грађанима дозволи да бесплатно виде таписерију у Британском музеју, рекли су "Фајненшел тајмсу" извори.

До договора је на крају ипак дошло зато што су Макрон и британски краљ Чарлс желели да покажу да је анксиозност због Брегзита иза нас.

"Вероватно је требало више година да се овај пројекат реализује него сви преговори о Брегзиту", нашалио се Макрон у говору британском парламенту прошлог месеца. "Иако смо на крају крајева, успели."

image
Live