Украјина је постала лабораторија за тестирање западног оружја које не оправдава увек очекивања и могло би да постане прошлост, преноси Си-Ен-Ен.
"Ово су борбени тестови у стварном свету", рекао је извор из западних обавештајних служби. Како преноси Си-Ен-Ен, ниједно од западног оружја "раније није коришћено у сукобима између две индустријализоване земље", па је Украјина постала "лабораторија за тестирање оружја у сваком смислу."
Украјинци су од почетка руске специјалне војне операције били принуђени да проназале јефтина решења за скупе проблеме као што је апликација за обарање дронова или израда резервних делова преко 3Д штампача или прилагођавање камионета у мобилне станице за лансирање граната.
Иако амерички и други западни званичници немају увид у то како тачно функционишу украјински системи направљени по мери – великим делом зато што нису на терену – и званичници и аналитичари кажу да је Украјина постала права лабораторија за борбу за јефтина али ефикасна решења.
"Њихова иновација је невероватно импресивна", рекао је Си-Ен-Ену Сет Џонс, директор међународног безбедносног програма у Центру за стратешке и међународне студије.
У међувремену, сукоб у Украјини је такође пружио Сједињеним Државама и њиховим савезницима ретку прилику да проуче како њихови сопствени системи наоружања раде под интензивном употребом – и коју муницију користе обе стране.
Неки високопрофилни системи који су дати Украјинцима – попут дрона "свичблејд 300" и пројектила дизајнираног за гађање непријатељских радарских система – показали су се мање ефикасним на бојном пољу него што се очекивало. Хаубице М777 се троше од честе употребе и губе у прецизности, а и тешко га је покренути и сакрити.
Са друге стране, лагани вишецевни ракетни бацач М142 америчке производње, или ХИМАРС, били су кључни за наводни успех Украјине – иако су званичници научили вредне лекције о обиму и количини одржавања коју ти системи захтевају под тако великом употребом, пише Си-Ен-Ен.
Неименовани официр указао је да је лекција коју би САД могле да извуку из овог сукоба да је артиљерија која се вуче – попут система хаубица М777 – ствар прошлости. Ти системи се честом употребом троше и губе на прецизности, тешко се премештају и још теже скривају, рекао је официр.
Амерички произвођачи оружја такође су искористили прилику да проуче – и продају – своје системе. Тако је "БАЕ системс", подстакнут успешним руским нападима дроновима, најавио да су дизајнирали ново оклопно борбено возило за војску, са екстра оклопима на крову.
Уз то, у првим данима сукоба, Национална геопросторно-обавештајна агенција послала је пет лаких осматрачких дронова високе резолуције америчкој команди за специјалне операције у Европи – у случају да могу да се користе у Украјини. Беспилотне летелице, које је направила компанија под називом "Хексагон", нису биле део такозваног програма евиденције у Министарству одбране, што наговештава експерименталну природу сукоба.
Роберт Шарп, у то време шеф Националне геопросторно-обавештајне агенције, чак се јавно хвалио да су САД обучиле "војног партнера" у Европи о систему. "Ово вам омогућава да изађете испод облака и прикупите своје геообавештајне податке", рекао је Шарп за Си-Ен-Ен прошлог пролећа.
Упркос интензивним напорима мале групе америчких званичника и спољне индустрије, остаје нејасно да ли су ови дронови икада коришћени у борби.
У међувремену, бројни обавештајни и војни званичници рекли су за Си-Ен-Ен да се надају да је стварање јефтиног оружја за једнократну употребу постало главни приоритет за одбрамбене компаније.
"Волео бих да можемо да направимо једнократни дрон за 10.000 долара", чежњиво је рекао један од званичника.