Блага зима у Европи: Стари континент заменио једну кризу другом

Рекордно високе температуре широм Европе помогле су да се избегне енергетска криза али су наговестиле нову: скок цена хране и, последично, инфлацију.

Са највишим температурама од скоро 20 степени Целзијуса у деловима Пољске и више од 25 степени у Шпанији, седам европских земаља забележило је највишу јануарску температуру за Нову годину.

Осим што високе температуре алармирају климатске научнике, брину и пољопривреднике у многим деловима Европе. Без снега, село пати, упозорава највеће италијанско удружење фармера "Колдирети".

Благе температуре су снизиле цене енергената, што је добра вест за потрошаче који су погођени растућим трошковима и хаосом на енергетском тржишту, који су последица ЕУ санкција Москви због покретања специјалне операције у Украјини.

Са друге стране, топла зима ризикује да смањи приносе усева у време када се фармери већ боре са несташицом ђубрива – још једном последицом сукова у Украјини и ЕУ санкција – и још се нису опоравили од прошлогодишње суше. Све то врши притисак на растуће цене хране у региону, које су остале на рекордно високим нивоима чак и када је инфлација смањена, пише "Политико".

Када температуре скоче превисоко, скоче и цене хране, показало је недавно истраживање Пола Грифина, професора са Калифорнијског универзитета који је истраживао економски и финансијски утицај екстремних временских прилика.

Лажна пролећа

У немачкој покрајини Саксонија-Анхалт, температура је са -20 степени порасла на плус 17 у року од две недење у децембру. Оно што брине фармере је да ће нестабилност температура "преварити" његове усеве озиме пшенице и јечма да рано проклијају.

Ти зимски усеви подложнији су оштећењима од мраза — што није битно ако се благе температуре наставе. У ствари, рани раст може да помогне пољопривредницима. "Али проблем је што зима није готова", рекао је фармер Карл-Филип Бартмер.

Као прилог његовој тези уследило је упозорење метеоролога да се следеће недеље на северозападу Европе очекује пад температура испод сезонских норми.

Хладно време ће ускоро поново погодити и источну Немачку, рекао је Бартмер. Када се то догоди, он се плаши да би могао да изгуби до 70 одсто усева озимог јечма и пшенице засејаних на његових 3.000 хектара земље.

"Као пољопривредник не можете предузети никакве мере да смањите штету, само можете да се надате да су биљке довољно јаке", рекао је он.

Воћне културе, као што су јабуке, крушке, шљиве, кајсије, трешње и грожђе, такође су посебно осетљиве на оштећења од мраза, каже Ханс-Мартин Фисел, стручњак за рањивост на климатске промене и прилагођавање у Европској агенцији за животну средину.

Иако због топлог периода фармери страхују од следећег мраза, потпуни недостатак снега такође може да изазове проблеме, каже Фусел.

Топлије и непредвидљивије време доноси нове штеточине и више циклуса истих штеточина, рекао је Лука Гадони из "Колдиретија". То смањује приносе и повећава трошкове пољопривредника, додао је он.

Нема снега, нема воде

Највећи проблем, међутим, према експертима, јесте то што се делови европског пољопривредног земљишта ослањају на изворе воде који се допуњавају топљењем снега.

Снег је веома добар за наводњавање земљишта јер прекрива земљу и топи се мало по мало, па се вода полако упија током дужег периода, рекао је Гадони. Насупрот томе, јака киша често "спере" површински слој - посебно када падне на суву земљу која је мање способна да апсорбује воду.

Недостатак снега прошле зиме довео је до пресушивања италијанске реке По, највеће у земљи која протиче кроз пољопривредно средиште Италије.

Врело лето које је уследило додатно је погоршало проблем, јер се Јадранско море вратило у доњи ток Поа, испуњавајући канале за наводњавање сланом водом која штети усевима и земљишту.

Широм Европе, 2022. је била друга најтоплија година у историји. На многим местима је била и најсушнија. Италија је имала 30 одсто мање кише и снежних падавина од историјског просека од 1991. године, оцењује "Колдирети".

Сада, пошто је суша уништила поља, а нивои воде у великим језерима попут Гарде и Комо више него преполовљени, италијанској пољопривреди је потребан снег, рекао је Паоло Ди Стефано, шеф канцеларије "Колдиретија" у Бриселу. Али топле температуре ове зиме ризикују понављање претходне године.

То је управо оно што се Алесандро Калцано, узгајивач пиринча из долине реке По у северној Италији, надао да ће избећи. У 2022. његови приноси су пали за пет одсто, рекао је.

Киша у последњих неколико месеци у години пружила је наду. Али високе зимске температуре могле би да доведу до застоја јер одсуство снега ризикује да ограничи залихе воде за наредну сезону, објаснио је он.

Комбинација пада приноса и растућих трошкова на фармама доводи до виших цена за потрошаче. "А ако цене хране скоче, то ће врло вероватно изазвати инфлацију", рекао је Грифин.

Даљи притисак на цене хране долази од неизвесности изазване климатским променама, јер Европа не само да постаје топлија, већ и њени временски обрасци постају непредвидљивији, рекао је Грифин. Суочени са овим, фармери и друге фирме у ланцу снабдевања храном настоје да изграде готовинске резерве како би се заштитиле од повећаног ризика.

Непредвидљивост такође оставља многе пољопривреднике, навикле да планирају своју годину по годишњим добима, без мапе пута.

"Нико нема јасан одговор. Нико не зна шта то значи или шта може да се догоди", рекао је Бартмер.