Турска је позвала Шведску и Финску да се више потруде и испуне захтеве Анкаре, како би се придружиле НАТО-u, и поручила да је неопходно одржавати линију комуникације са Русијом.
Анкара већ месецима одбија да одобри чланство Шведске и Финске у НАТО, захтевајући од њих да испуне више услова који се махом тичу Курда. Да би две нордијске земље ушле у савез, потребно је одобрење свих чланица.
Турска жели да Шведска сузбије активности Курдистанске радничке партије (ПКК), наоружаних снага које се деценијама бори против турске државе и коју Анкара види као терористе. Такође жели изручење азиланата који су наводно чланови исламске мреже коју криви за насилни покушај државног удара 2016. године.
"У потпуности подржавамо политику отворених врата НАТО-а. Баш као што ми поштујемо жељу кандидата да постану чланови, они морају поштовати наше безбедносне бриге", рекао је за "Фајненшел тајмс" министар одбране Хулуси Акар и додао: "Желимо да се овај проблем реши, али не можемо ништа да урадимо. Чекамо да Шведска и Финска заврше свој посао и реше ово."
Шведски премијер Улф Кристерсон рекао је прошле недеље да Турска жели ствари које његова влада не може да пружи, али је додао да преговори ипак напредују.
Две нордијске земље одустале су од вишедеценијске политике неутралности након што је Русија покренула специјалну војну операцију у Украјини. Турска има сложено партнерство са Русијом.
Комуникација са обе стране
Иако је забранила пролаз руским бродовима, и била на супротним странама у сукобима у Сирији и Либији и испоручила дронове Украјини, Анкара се није придружила санкцијама Запада Москви и додатно је продубила трговинске везе две земље.
Турски председник Реџеп Тајип Ердоган одржава комуникацију и са украјинским али и са руским председником Владимиром Путином.
"Неко мора да разговара са Русијом... без овог дијалога дошло би до ћорсокака. Очекивали бисмо да се Запад захвали нашем председнику", рекао је Акар.
Он је помогао у постизању договора о испорукама црноморских житарица и оценио да би ти преговори могли да послуже као модел за евентуални мировни споразум и поновио позив на "хуманитарни прекид ватре".
Дела, не само речи
Тензије око ратификације чланства нордијских земаља распламсале су се прошле недеље након што су демонстранти у Стокхолму, повезани са курдским покретима, "обесили" лутку са ликом председника Реџепа Тајипа Ердогана, што је навело Турску да изврши још већи притисак на Шведску да се обрачуна са тим групама.
Иако је Турска такође поставила захтеве Финској, каже се да је задовољна нивоом сарадње Хелсинкија.
Шведска мора "делима, а не само речима или изјавама да покаже да ПКК неће бити присутна, да јој неће бити дозвољено да прикупља новац или да регрутује чланове", рекао је портпарол председника Ибрахим Калин.
ПКК, Радничка партија Курдистана, забрањена је широм Европске уније, а САД су је такође означиле као терористичку организацију.
После прошлонедељних демонстрација, Турска је позвала шведског амбасадора, отворила истрагу и отказала планирану посету највишег шведског законодавца Анкари. Шведска влада осудила је протесте, назвавши их "одвратним" и покушајем да "саботира" њену кандидатуру за НАТО.
"Политички дар" једном у животу
Шведска влада је већ пооштрила своје антитерористичке законе, али је признала да неће моћи да испуни све захтеве Турске. Иако је Шведска депортовала најмање једног од осумњичених које је тражио Ердоган, њена влада не може поништити одлуке судова у случајевима изручења у којима је правосуђе одбило да пошаље оптужене у Анкару.
Ипак, Ердоган и даље инсистира на томе да Шведска треба да преда "око 130" људи.
"Блумберг" наводи да је чланство нордијских земаља у НАТО за Ердогана "политички дар" какав се добија једном у животу.
"Ердоган ће држати финско и шведско чланство у НАТО-у као таоце све док мисли да ће му то користити", сматра Мина Аландер, истраживач на Финском институту за међународне послове. Турски лидер вероватно разматра да ли има више користи од ратификације понуда пре или после избора који су заказани за јун, рекла је она.
НАТО дипломате су опрезни оптимисти да ће се питања на крају решити, највероватније након избора у Турској. Један је приметио да јачи НАТО на крају ради у корист Турске, посебно на Црном мору и на Блиском истоку.
Шеф алијансе Јенс Столтенберг је прошле недеље поновио да је уверен да ће приступање нордијских земаља бити ратификовано. За Финску и Шведску тај процес, који може да потраје годинама, већ се кретао брже него било који други у модерној историји алијансе, додао је он.
Турска је исто тако одлучно одбацила оптужбе НАТО да одуговлачи како би ишла на руку Русији.
Сугестије да Турска одуговлачи да учини услугу Русији немају никакве везе са реалношћу, рекао је "Блумбергу" неименовани високи турски званичник.