Сукоб у Украјини и промена светског поретка заоштрили су односе Француске и Немачке уочи прославе 60. годишњнице откако је споразум после Другог светског рата запечатио њихово помирење, пише "Еурактив".
Очекује се да ће се немачки канцелар Олаф Шолц састати са француским председником Емануелом Макроном 22. јануара у Паризу, пре састанка влада двеју држава, како би се обележила годишњица потписивања Јелисејског споразума.
"Шолц није баш окренут Европи, он је много више за идеју Немачка на првом месту", рекао је високи члан Макронове партије Ренесанса који је тражио да остане анониман.
У Паризу се стиче утисак да је Немачка незаинтересована за односе две земље, рекао је Џејкоб Рос из Немачког савета за спољне послове.
Трвења се осећају чак и у јавности, пошто је 36 одсто Француза и 39 одсто Немаца изјавило да су две земље у лошијим односима, показује анкета Ипсоса.
Међутим, наслеђе споразума из 1963. године, који су у Паризу потписали Конрад Аденауер и Шарл де Гол, остаје снажно у свим областима, од војне сарадње, па све до размене младих.
Истовремено, велика већина грађана у обе земље верује да је француско-немачка сарадња од суштинског значаја за Европску унију.
Први Макронов мандат обележила је "офанзива шарма", пошто је француски председник покушао да врати економски кредибилитет Француске сарадњом са Берлином и Бриселом, кроз понекад болне и непопуларне реформе.
Његове блиске везе са канцеларком Ангелом Меркел помогле су да се обезбеди европски одговор без преседана на кризу са вирусом корона.
Макрон са још већим самопоуздањем негује односе и са другим европским партнерима, пише "Еурактив" и указује да је Макрон потписао билатералне споразуме са Италијом и Грчком 2021. године и са Шпанијом ове недеље.
Несугласице око Украјине
Разлике између Француске и Немачке избиле су на површину услед руско-украјинског сукоба. Иако ниједна од две државе није желела да се отуђи од Русије, главног немачког снабдевача природним гасом, коју је Француска видел као једну од кључних светских сила.
Међутим, како се рат пролонгирао, Француска је, пре Немаца, послала моћну мобилну артиљерију у Украјину, а ове године је најавила испоруку лаких тенкова пре него што су Вашингтон и Берлин одлучили да пошаљу борбена возила пешадије.
Председник Шолцове Социјалдемократске партије (СПД) Ларс Клингбајл пожалио се прошле недеље листу "Цајт" да би порука "сигурно била још јача да су све три земље објавиле своју одлуку у исто време".
Попут Велике Британије и Пољске, Француска тражи од Берлина да испоручи модерне борбене тенкове "леопард 2" у Украјини или да барем дозволи поновни извоз немачког модела тенка.
Управо због украјинске кризе очекивало се да ће немачко-француски планови за сарадњу на производњи тенкова и борбених авиона добити на важности, пошто је Шолц прогласио "нову еру" у одбрамбеној политици.
Ипак, "чак и под притиском догађаја у Украјини, очигледно нема много померања", каже Рос.
Француска је такође искључена из европског програма противракетне одбране који предводи Немачка под називом "Скај шилд" за који се очекује да ће користити опрему немачке и америчке производње, а не италијанске или француске алтернативе.
Дакле, јаз је делимично настао због различитих стратешких погледа две нације, указује "Еурактив".
Делови француске елите и даље мисле да је њихова земља "велика или барем средња сила" на нивоу осталих сила на врху табеле, напомиње Рос. Насупрот томе, Немачка је геополитику углавном препустила другима попут Сједињених Држава које имају нуклеарно оружје и скоро 40.000 војника стационираних на немачком тлу.
Што се тиче Берлина, "ствари су се веома закомпликовале јер је немачки економски и политички модел стављен на пробу", рекао је Морис Гурдо-Монтањ, бивши француски амбасадор у Берлину.
Било какав потез Кине на Тајвану, попут оног руског у Украјини, уништио би други витални трговински однос Немачке са великом силом.
"Морамо да будемо свесни да може да дође време када ће Кина прекорачити своје границе", рекао је лидер СДП-а.
Прошле године, Француска и други суседи Немачке подигли су галаму страхујући да ће их план Берлина да издвоји 200 милијарди евра за субвенционисање трошкова енергије за своје потрошаче - истиснути са тржишта.
Оно што највише забрињава је слабљење односа "обичних" Француза и Немаца, што је, између осталог, довело до тога да све мање људи учи језик суседне нације.
"За 10, 15 или 20 година мање људи ће бити у позицији да развије дубоко разумевање земље суседа", упозорио је Гурдо-Монтањ.