Макрон на клацкалици: Велики протести због најављене реформе пензионог система

Највећи протест откако је Емануел Макрон на функцији председника Француске, због пензионе реформе коју је предложила његова влада, могла би да доведе до дугачке битке јер ни он, ни синдикати радника не остављају простор за компромис, пише "Блумберг".

Јуче је више од милион људи изашло на улице градова широм Француске, а предводили су их синдикати који се противе плану којим се предвиђа подизање старосне границе за одлазак у пензију са 62 на 64 године.

Охрабрени снажним противљењем јавности, синдикати су позвали на још један координисани протест 31. јануара.

"Ова реформа је неприхватљива и противна је интересима грађана", наводи се у заједничком саопштењу синдиката.

Иначе, и претходне француске владе су покушавале да реформишу пензиони систем, тако да грађани раде дуже пре него што оду у пензију. Међутим, за многе владе ти покушаји су били погубни.

Сада ће продужена конфронтација тестирати одлучност Макрона који је пензиону реформу описао као суштински корак за траснформацију француске економије, пише "Блумберг".

"Снажно верујемо да је ова реформа неопходна", рекао је министар финансија Бруно ле Мер.

Он је додао да ће инсистирати на тој реформи без обзира на дебате у парламенту Француске, али је навео да ће можда доћи до одређених промена, односно "побољшања" самог плана.

Међутим, гурање овог плана потрошило би Макронов политички капитал који је већ окрњен јер је остао без већине у парламенту. Одустајање, са друге стране, довело би у сумњу његову способност да спроводи реформе, а могло би да угрози већ пољуљане јавне финансије, с обзиром на то да је Француска достигла рекордни дуг од 114 одсто БДП-а.

Главно питање у наредном периоду односиће се на то да ли синдикати могу да задрже подршку јавности. 

Истраживања јавног мњења показују да за сада имају огромну подршку у популацији, док само 28 одсто грађана Француске подржава реформу пензионог система.

Реформа пензионог система - ризик по рејтинг 

Оно што даје посебан печат овим штрајковима је и нетипична слога најчешће разједињених синдиката радника.

Синдикати нису били сложни у овој мери још од протеста против реформе пензионог система тадашњег председника Николе Саркозија 2010. године, каже Жан Гросе из истраживачког центра Фондације Жан Жар.

Саркозијев рејтинг се никада није вратио и већ након избора 2012. године њега је заменио Франсоа Оланд који је пристао да одустане од неких промена.

"Реформа је прошла, али је шокирала земљу, због чега је влада платила високу политичку цену", подсећа Гросе.

Пре Оланда и Саркозија, 1995. године француски премијер Алан Жупе је одустао од реформи услед протеста који су блокирали земљу на месец дана.

Међутим, Макрон је већ одустао од реформи 2019. године због једне од најдужих блокада саобраћаја у историји Француске. Из владе је тада саопштено да је план замрзнут, да би касније било саопштено да се од реформи одустало због пандемије вируса корона. 

Овог пута, председник Француске је наговестио да неће попустити, те да је дужи рад Француза од суштинског значаја за повећање релативно ниске стопе запослености међу старијима, али и за смањење дефицита у јавном систему који се финансира доприносима радницима.

Иако су из Макронове владе наговестили да би могло да дође до мањих измена плана након расправе у парламенту, али мало је вероватно да ће промена старосне границе бити промењена.

"Ова реформа треба да се спроведе, зато ћемо то учинити са поштовањем и у дијалогу, али одлучно и са осећајем одговорности", закључио је Макрон.