Европска комисија вежба на мигрантима: Нису битни рокови да им помогнемо, него да функционише

Европска комисија ће вероватно пробити сопствени законски рок за објављивање одлуке о томе које земље ЕУ треба да добију помоћ због проблема са миграцијама – и не делује да је превише забринута због тога.

Нови закон ЕУ који регулише азил и миграције налаже да Комисија данас мора да одлучи које су земље чланице под притиском миграција и да предложи како би тзв. мере солидарности требало да се расподеле.

Двојица европских дипломата изјавила су за "Политико" да ће Комисија вероватно пропустити тај рок, иако није јасно колико дуго ће кашњење трајати.

На питање новинара у Луксембургу у уторак о томе колико ће предлози каснити, комесар за миграције Магнус Брунер није негирао одлагање, нити је деловао забринуто.

"Сигуран сам да ћемо успети да постигнемо договор. И не мислим да је битно да ли је то неколико дана раније или касније – важно је да то функционише", рекао је Брунер.

Он је признао да је рок прописан законом, али је рекао да је "ово први пут да радимо ову вежбу... Није тако лако, јер је први пут".

Министри се у уторак састају у Луксембургу како би се први пут изјаснили о низу планова ЕУ усмерених на смиривање растућег незадовољства јавности због миграната.

Дискусије долазе уочи састанка 27 лидера ЕУ на Европском савету у Бриселу касније овог месеца, према документима у које је "Политико" имао увид. Потенцијално одлагање дешава се усред политичког хаоса у Француској и пред изборе у Холандији — у обе земље миграције су високо на политичкој агенди.

Састанак у Британији на којем је Марко Ђурић: Да ли ће мигранти завршити на Космету?

Међутим, већ је било несугласица на тлу "старог континента" о питању миграната, посебно након предлога премијера Велике Британије Кира Стармера да на простору Балкана изгради "повратне центре".

Уследило је негодовање Британске обавештајне службе МИ6 која је уложила приговор на тај план јер регион има превише добре везе са Русијом.

Према систему солидарности, који је договорен као део кључног пакта ЕУ о миграцијама, земље чланице могу да бирају да ли ће прихватити мигранте из земаља које се суочавају с великим миграционим притиском или да их подрже финансијски и слањем особља.

Међутим, неке земље чланице нису задовољне Италијом и Грчком — за које се очекује да буду означене као примаоци помоћи — зато што, према њиховом мишљењу, не испуњавају свој део обавеза, одбијајући да обрађују миграционе случајеве у складу са тзв. Даблинским правилима. Та правила одређују која земља треба да обради захтев за азил, што је најчешће земља уласка у ЕУ.

"Успех пакта о азилу и миграцијама, чији је циклус солидарности један од темеља, зависи од међусобног функционисања тих елемената", изјавила је белгијска министарка за миграције Анелин Ван Босуит.

Према подацима статистичке агенције ЕУ, Италија је у 2024. години примила 42.807 захтева из других земаља ЕУ да поново прихвати азиланте или преузме обраду њихових захтева, али је прихватила само 60. Грчка је примила 17.163 захтева, а прихватила само 26.