Свет
ЕУ ставља Исламску револуционарну гарду на списак терориста
То је призната црна листа особа, група и ентитета повезаних са тероризмом која се ажурира сваких шест месеци
Војска једне суверене земље, Исламска револуционарна гарда Ирана, могла би да заврши на листи терориста ЕУ, што би био потез без преседана.
Појединци из гарде већ су на списку, а иранска безбедносна агенција, Управа за унутрашњу безбедност иранског Министарства за обавештајне послове и безбедност, такође се налазе на црној листи. Сви они суочавају се са низом ограничења, од замрзнуте имовине до забране путовања, пише "Дојче веле".
Немачка и Француска разматрају проглашење иранског елитног војног одреда, Исламске револуционарне гарде, терористичком организацијом, након што су у Техерану погубљена најмање четири демонстранта против режима.
Чланице Европске уније ће вероватно донети заједничку одлуку у склопу своје безбедносне политике.
Тања Мехра из Међународног центра за борбу против тероризма каже да би та одлука могла да дође већ наредне недеље када треба да заседа Веће за спољне послове ЕУ.
Према њеним речима, то би значило да се санкције које су већ уведене Ирану у посебном пакету само понављају и да би особе које су приморане да служе војску могле да буду неправедно погођене. Но, она додаје да је стављање иранске гарде на црну листу "симболично и даље снажна порука Ирану", чак иако би то могло да заустави дипломатске разговоре.
Историјат листе терориста
Списак терориста ЕУ први пут је направљен у децембру 2001, одмах после терористичких напада у САД 11. септембра. То је призната црна листа особа, група и ентитета повезаних са тероризмом. Првобитно је настала као пропратни документ резолуције Савета безбедности Уједињених нација усвојена само неколико недеља након напада.
Циљ је био идентификација терориста и њихових финансијера, као и њихово заустављање ограничавањем њихових финансија и кретања.
Црна листа ЕУ се ревидира и ажурира сваких шест месеци. Тренутно се на попису налази 13 особа и 21 организација које делују унутар и изван ЕУ. Они су укључени у разне злочине, од бомбашких напада до убиства.
Стављање на списак терориста значи да ће средства и друга финансијска имовина појединца или организације унутар ЕУ бити замрзнута. Ако чланови Иранске гарде буду на списку, они неће моћи да приступе имовини унутар ЕУ. Такође, кретање ће им бити ограничено.
У неким случајевима забрањене особе или организације са списка могле би да се суоче са додатним "мерама у вези са полицијском и правосудном сарадњом".
Уз то, лицима и организацијама унутар ЕУ забрањено је финансирање или помагање оних који су на списку терориста, јер би онда они могли да буду подложни санкцијама.
Како се доспева на листу?
Особа или организација би потенцијално могла да се нађе на списку ако се против њих води истрага или се против њих води казнени поступак за чин који је повезан са тероризмом или покушајем тероризма. Чак и у случајевима када истраге нису спровођене, на пример из логистичких разлога, ти субјекти би ипак могли да се нађу на списку.
Државе чланице, али и остале државе наводе особе или организације за које мисле да треба да се нађу на списку, заједно са образложењима за то. Затим Радна група за рестриктивне мере за борбу против тероризма (ЦОМЕТ) разматра предлоге.
Није познато ко тачно чини ЦОМЕТ, али ако група процени да одређено име треба да дође на тај списак, она те препоруке шаље Европском савету, у којем су сви шефови држава и влада ЕУ. Постоје два додатна члана, а то су председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен и председник Европског савета, Шарл Мишел.
Осим интерног процеса именовања, ако је Савет безбедности Уједињених нација идентификовао да је нека особа или група повезана са тероризмом, вероватно је да ће и њихова имена завршити на списку ЕУ.
Актуелна имена на листи
Ал-Каида и њени огранци, као и Исламска држава и њени огранци су забрањене терористичке организације. Посебан чланак о ИС-у из 2016. забрањује продају оружја и друге војне опреме члановима ове милитантне групе или било коме ко је са њом повезан. Његовим члановима забрањено је и путовање кроз ЕУ, осим ако су грађани ЕУ и путују у своју земљу порекла.
Палестинска исламистичка милитантна организација Хамас и неколико других сепаратистичких и револуционарних организација, као што су Хезболах, Курдистанска радничка странка (ПКК), Ослободилачки тигрови Тамил Еелама, Ејерцито де Либерацион Национал (ЕЛН) из Колумбије и Комунистичка партија Филипина такође су на црној листи.
Како испасти са листе?
Постоји могућност да се лица или организације уклоне са списка терориста. Процес се одвија тако што би државе чланице, или друге државе дале предлог, а затим би се размотрило њихово уклањање. ФАРЦ, колумбијска револуционарна група, уклоњена је са списка 2016. године након пристанка на мировни споразум.
У сложенијим случајевима појединци или групе са списка могу да туже ЕУ како би оспорили стављање на списак. Хамас је 2014. то урадио, тврдећи да су легитимни покрет отпора. Општи суд ЕУ пресуди је да се Хамас уклони са списка, јер је утврђено да је организација тако означена на основу медијских извештаја, а не на темељу одговарајућих истрага. Ипак, ту одлуку је 2017. поништио Европски суд.
