Шведска: Паљење Курана чин непоштовања
Премијер Шведске Улф Кристерсон рекао је да паљење Курана испред турске амбасаде у Стокхолму, која се догодила у суботу, представља чин непоштовања према муслиманима.
"Слобода говора је фундаментални део демократије. Али оно што је легално није нужно прикладно. Спаљивање светих књига за многе је чин дубоког непоштовања. Саосећам са свим муслиманима увређеним оним што се догодило данас у Стокхолму", написао je Кристерсон на Твитеру.
Freedom of expression is a fundamental part of democracy. But what is legal is not necessarily appropriate. Burning books that are holy to many is a deeply disrespectful act. I want to express my sympathy for all Muslims who are offended by what has happened in Stockholm today.
— SwedishPM (@SwedishPM) January 21, 2023
Лидер десничарске екстремистичке партије Расмус Палудан одржао је још један митинг са јавним спаљивањем Курана испред турске амбасаде у зони коју је оградила полиција у "Дипломатском граду" у Стокхолму. Палудан је у свом говору критиковао НАТО, Турску и председника ове земље Реџепа Тајипа Ердогана, приказао је и карикатуру пророка Мухамеда.
⚡️Danish politician "Rasmus Paludan" burns a copy of Holy Quran in front of the Turkish embassy in the Swedish capital, Stockholm. Now imagine that was an LGBT flag, what would the police do? pic.twitter.com/QVrnSa9zUF
— War Monitor (@WarMonitors) January 21, 2023
Он је 2017. године основао странку, а познат је по бројним антиисламским видео снимцима на Јутјубу: политичар је јавно спалио Куран, назвавши то признањем слободи говора. Његова странка тражи забрану ислама и депортацију свих "незападних тражилаца азила".
Турска је саопштила раније да је, због одржавања протеста у Стокхолму, одложена посета Анкари шведског министра одбране Пала
Џонсона планирана за 27. јануар.
Џонсон је рекао да се састао са турским министром одбране у петак
током скупа западних савезника у Немачкој и да је одлучено да се планирани састанак одложи.
Шведска и Финска поднеле су захтев за пуноправно чланство у НАТО у мају прошле године, а Анкара своју ратификацију тих захтева условљава изручењем курдских и других терориста.