
Повратак Немачке у фашистичку диктатуру: Како се ЕУ припрема за рат

У Савезној Републици Немачкој (оној западној), за разлику од Немачке Демократске Републике (источне), денацификација после Другог светског рата одвијала се непотпуно и погађала је углавном подређене извршиоце. Високи кадрови Вермахта су убрзо регрутовани у НАТО, а државници и високи функционери Хитлерове Немачке кооптирани су у нове "немачке демократске структуре".
Денацификација у СРН није успела, или је успела, како се узме. Њоме је обезбеђен континуитет немачких елита. Они који у то не верују, нека проуче родословна стабла данашње шефице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен, немачког канцелара Фридриха Мерца, бивше немачке министарке спољних послова Аналене Бербок... Сви они су они имали претке који су били истакнути нацисти. И, што је много важније, никад се нису одрекли свог "породичног наслеђа".

Према књизи Хајнца Абоша "Куда иде Немачка", написаној 60-их година прошлог века, "вође Савезне Републике су (и тада) будућност посматрале према концептима наслеђеним из прошлости, а будућност су замишљале као корак уназад".
Питање је само колико уназад Немачка треба да иде: у 1914, или у 1941. годину?
Магијске операције потомака нациста
То је, примећује португалски геополитичар Хуго Донисио на сајту "Фондација стратешке културе", постало могуће "захваљујући магијској операцији брисања сећања на Други светски рат".
Захваљујући тој "магијској операцији", историја је могла да прескочи најнепријатније странице Немачке. Сећање на рат је почело да бледи.
Нешто касније уследило је заташкавање улоге нацизма и фашизма, инверзија вредности и смисла историјских догађаја, порицање улоге СССР-а у поразу нацистичког Трећег рајха и претварање његове највеће жртве - Совјетског Савеза - у агресора.
Овај историјски ревизионизам данас ревносно спроводи Фон дер Лајенова, која хвали нацистичке снаге, попут Шумске браће у Литванији. Глорификује се и 14. СС дивизија "Галиција", која је извршила геноцид у Волињи, убијајући преко 100.000 Пољака.
Једном речју: нацизам и фашизам су били само "грешка", Европу су напале снаге руске Црвене армије, о чему довољно сведочи последњи говор о "стању нације" Фон дер Лајенове.
Неки кажу да се историја понавља, додаје Дионисио, други то поричу. Наравно: историја се никад не понавља дословно. Али, у свакој историјској епохи, постоји понављање духовног и материјалног контекста, који покрећу догађаје.
Како закључује Дионисио: тела су иста, униформе се разликују.
Срамна улога немачких социјалдемократа
Немачка клизи ка новој врсти фашизма или нацизма, тврди португалски геополитичар, који наступа као последица дубоке економске кризе, и додаје: "Све ово је било могуће идентификовати у немачком друштву још почетком 20. века". И у неким другим, једнако мрачним периодима немачке историје.
Данас се прогресивни и мировни покрети систематски потискују и сузбијају, што подсећа на време када је СПД одлучила да се бори против револуционарног покрета, уз помоћ војске и Фрајкора (екстремно десничарске паравојне организације и, према многима, претече СС-а, па и савременог Азов у Украјини), који су мучили и убили прву генералну секретарку Комунистичке партије Немачке Розу Луксембург и Карла Либкнехта.
Сви ови актери су поново на сцени и понављају старе обрасце, са великом хронолошком прецизношћу, наставља Дионосио, укључујући и социјалдемократију, која отвара пут реакционарима, шовинистима и супрематистима, као што је то учинила и у Вајмарској републици.
Бројке не лажу: према подацима Савезног завода за статистику, производња читавог индустријског сектора пала је за 4,3 одсто у августу, у поређењу са јулом 2025. године. Индустријски пад је директно повезан са падом у аутомобилском (6,4 одсто) и у рачунарском сектору (11,5 одсто), или фармацеутским производима (13,5 одсто). Поруџбине за робу широке потрошње пале су за 10,3 одсто.
Према подацима Алијанс трејда и немачког Индустријског удружења (БДИ), ова криза гора је од оне из 2008. године.
Нису антиподи, већ браћа близанци
Нарочито је у свему срамна улога немачке социјалдемократије. Уместо да промени своју политику за 180 степени, она се поново окренула деградацији, осиромашењу и демонтажи друштвеног система рођеног после краја Другог светског рата.
Нацистичко-фашистичка Немачка, уочава Дионосио, видела је рат као спас, јер су то желеле њене финансијске и економске елите. Исто се понавља и данас. То значи индустријску реконверзију у ратну индустрију и, наравно, крај социјалне државе.
Пре стотину година, примећује португалски геополитичар, социјалдемократија је издала немачки народ и раднике, а данас СПД потврђује ову издају. Не изненађује ни то што француска, италијанска и шпанска олигархија желе овај пут. У случају да производите наоружање, додаје Дионисио, за разлику од производње аутомобила, где се суочавате са међународном конкуренцијом, све је прилично једноставно: производи га приватни сектор, скупо или јефтино – посебно веома скупо – а држава га купује.
Индустријска реконверзија, која се одвија скоро посвуда у Европи, а посебно у Немачкој, није само лак излаз, она представља радикални заокрет. Пипци олигархије се сада окрећу ка унутра и пљачкају европске, посебно немачки народ, баш као што то раде и са северноамеричким.
Већина данашњих политичких партија у Европи представља само умерено крило фашизма, а многе странке које се сматрају левичарским подржавају фашизам, написао је руски геополитичар Леонид Савин. Фашистичке и социјалдемократске организације не оповргавају једна другу, закључује Савин, већ се надопуњују; оне нису антиподи, већ браћа близанци.
Пут у рат и крај социјалне државе
Поновно наоружавање Немачке представља капитулацију пред интересима олигархије, закључује Дионосио. Али, као и у случају нацистичко-фашистичке Немачке, потребно је још нешто – страх. Да би постојао страх, мора да буде рата.
Недавно је Мерц изјавио да се социјална држава "више не може финансирати оним што производимо". Оно што Мерц није рекао јесте да преусмеравање средстава на рат чини то финансирање још мање могућим. Али, ни ту нема никаквих проблема, додаје португалски геополитичар, јер је "одбрана" сада "стратешки интерес". Како тврди један од Мерцових министара: Немци премало раде и мораће касније да се пензионишу.
То је, после рата против тероризма, велике економске кризе из 2008, или пандемије ковида, само још једна од једна од бескрајних криза "мејд ин ЕУ", која производи страх.
Погоршање животних услова у ЕУ показује да све ове промене финансирају сами радници – путем пореза, смањења плата, деградацију јавних услуга и повећане репресије. Заправо, оно што ради ЕУ је веома цинично и једноставно, додаје Дионисио: она радницима, након што су већ купили лопату, платили земљиште и направили ковчег, наређује да легну у гроб и мирно умру.





