У Украјини се фронтовске линије распадају, као и режим Владимира Зеленског. Док Купјанск и Покровск падају, ударни таласи скандала Енергоатом мафије и даље одјекују, међународно и код куће у Кијеву.
Два министра су поднела оставке. Бивши министар одбране и шеф моћног Савета за националну безбедност, Рустем Умеров, је у бекству у иностранству.
Премијерка Јулија Свириденко је изразила спремност да сарађује са украјинским тужиоцима за борбу против корупције у НАБУ, што је у стварности огранак ФБИ-ја имплантиран у Украјини. Очигледно је да Свириденко тражи "дил".
Најближи пратилац, главни саветник Зеленског, Андреј Јермак, такође је дубоко умешан, под гангстерским сленг именом "Али Баба", у скандал Енергоатом мафије, и његова глава је очигледно на политичком пању, пише за РТ интернешенел историчар Тарик Сирил Амар.
Наводи и да "Професор" није псеудоним бившег министра правде Германа Галушченка који је и даље "мафијаш" Енергоатома, већ супруге бившег потпредседника владе Алексеја Чернишова, Светлане.
Док се њен муж појављује као "Че Гевара" у скандалу са Енергоатомом, "професорка" Светлана - академик на престижном кијевском универзитету "Тарас Шевченко" – случајно је веома блиска најбоља пријатељица Елене Зеленске.
Светлана је умешана у сумњиве послове око навике кијевских елита да себи граде палате, а такође је добила лепих 500.000 долара (у готовини) од "Шугармена", односно Александра Цукермана, још једног кључног играча Енергоатома у бекству.
Укратко, ако Запад мисли да имају мочвару у Вашингтону, још нису видели Кијев. Али наравно, јесу.
Једно од најбољих објашњења за скандал са Енергоатомом јесте да је то део америчке операције да се Зеленски склони или покори. Упадљива чињеница да се Зеленски изненада заинтересовао за мировне преговоре може имати везе са овим америчким нападом на њега колико и са катастрофом на фронту, наводи Амар.
Ово је контекст који такође објашњава недавни тренд западног спиновања у корист Украјине. Колико год да је апсурдна, тврдња да је хаос са Енергоатомом заиста добар знак ако се само довољно пажљиво погледа, шири се као по команди. Основна логика није само глупа већ и једноставна, објашњава он.
У том стилу је и Амерички центар за анализу европске политике (ЦЕПА), за скандал са Енергоатомом навео да "штети Украјини, али доказује да је на правом путу", јер је "случај ових размера који су откриле домаће институције доказ да украјински систем за борбу против корупције функционише".
Чињеница је, наводи Амар, да тај "један случај" само доказује да их има много виш. У Украјини постоји широко распрострањен консензус да је оно што се догодило у Енергоатому ситница у поређењу са оним што се дешавало у сектору одбране, надувеном буквално стотинама милијарди евра и долара са Запада. Управо зато је бивши министар одбране Умеров уплашен. Први докази о његовој личној умешаности у корупцију већ се појављују. Енергоатом је само пукотина у брани. Када брана пукне, пући ће и систем, цео систем.
"Домаће институције"? Једини разлог зашто су НАБУ и САПО – украјинске агенције за борбу против корупције – још увек живе јесте тај што нису домаће. У стварности, они су амерички имплантати – у случају НАБУ-а, експлицитно. Преживели су покушај Зеленског да их сравни са земљом овог лета само захваљујући западној подршци.
"Доказ"? Једини доказ да је корупција у Украјини под режимом Зеленског претрпела прави ударац био би пад тог режима. Али чак и тада корупција као таква не би престала, већ би само претрпела промену у управљању. Како то знамо? Зато што је овај закон кијевске политике тестиран изнова и изнова. Последњи пут, иначе, 2014. године, када је тадашњи председник Виктор Јанукович свргнут у операцији промене режима коју је олакшала његова флагрантна корупција и непотизам.
Украјинци се даве у дубокој, смрдљивој мочвари корупције, горој него икад. Претварати се да је скандал који извире из те мочваре добар знак је перверзно. Али, исто је и са већином западне политике према Украјини, закључује Амар.