Вулкан Хајли Губи на североистоку Етиопије еруптирао је након мировања од више од десет хиљада година, снажном експлозијом која је ухваћена готово уживо у сателитском преносу.
Ерупција, која је почела у суботу ујутру по локалном времену, избацила је масиван облак пепела који се уздигао до 15 километара у атмосферу, праћен значајним емисијама сумпор-диоксида.
Смештен око 15 километара југоисточно од стално активног вулкана Ерта Але, Хајли Губи је овом ерупцијом обележио своје прво буђење у холоцену, без иједне забележене активности у последњих 10.000 година.
Стуб пепела делимично је прешао и преко делова југозападног Арапског полуострва.
Портал "Волкано дискавери" наводи да за сада није познато више детаља о ерупцији, јер је подручје тешко приступачно и далеко је од насељених центара, а главни извор информација су сателитски подаци.
Етиопска телевизија ФМЦ је потврдила вулканску активност у региону Ертале, а према речима очевидаца, експлозија која је пратила ерупцију била је необично снажна, како по снази, тако и по јачини звука.
Сателитски снимци компаније "Планет лабс" забележили су почетак ерупције готово у реалном времену, откривајући драматичан облак пепела који се брзо ширио ка истоку преко Црвеног мора, утичући на квалитет ваздуха у деловима Јемена и Омана, а затим настављајући даље ка Ирану, Пакистану и Индији.
Према последњем извештају Тулуз центра за саветовање о вулканском пепелу (ВААЦ) од вечери 23. новембра, ерупција је престала, а примећени вулкански пепео спуштен је на висину од 3.000 метара.
Није забележена штета за локалне заједнице нити прекид ваздушног саобраћаја, захваљујући удаљеној локацији вулкана у једном од најекстремнијих предела на Земљи.
Научници настављају да прате подручје због могуће поновне активности, истичући динамичну тектонску природу Афарског рифта – кључне зоне где се афричка, арабијска и сомалијска тектонска плоча међусобно размичу.
Ерупција ће утицати и на глобалну температуру
Избацивање пепела из етиопског вулкана Хајли Губи имаће и утицај на глобалну климу.
Он неће бити велики јер пепео није продро у стратосферу, али свакако постоји, изјавио је за ТАСС климатолог Алексеј Кокорин из Фондације "Природа и људи" .
Ерупција ће довести до смањења просечне глобалне температуре ове зиме за пет стотинки степена Целзијуса.
"Не очекује се изражени климатски ефекат упоредив са ерупцијама из 1984. или 1991. године. Минимални исход биће смањење глобалне просечне температуре приземног ваздуха за пет стотинки степена током зиме 2025–2026. Температура ће бити незнатно нижа од пројектованог нивоа", објаснио је Кокорин.
Додао је да ће, имајући у виду да су се зимске температуре у Русији последњих година повећале за око три степена, тако мало захлађење ипак бити неприметно.
"У тропским ширинама, висина од 14 километара се и даље налази у тропосфери. Горња граница тропосфере је око 10 километара у поларним регионима, док је у тропима око 18 километара. Да се слична ерупција догодила на Камчатки или Исланду, свакако би више утицала на климу, јер би материјал доспео у стратосферу. У овом случају није било убризгавања у стратосферу, па ће се вулкански материјал релативно брзо исталожити из атмосфере", закључио је климатолог.