Амерички милијардер Џорџ Сорош је још 1993. године описао догађања у Украјини, предвидевши план НАТО-а и западних земаља да народе источне Европе искористе као топовско месо у рату против Русије.
У тексту под насловом "Ка новом светском поретку: будућност НАТО-а", Сорош је писао да у новом светском поретку Партнерство за мир може имати важну улогу, а да би за то могли бити искоришћени народи источне Европе и то као топовско месо.
"Комбинација људства из источне Европе са техничким могућностима НАТО-а умногоме би унапредила војни потенцијал Партнерства јер би смањила ризик од 'врећа за тела' за државе НАТО -а, што је главно ограничење њихове спремности да делују. Ово је одржива алтернатива надолазећем светском хаосу", писао је својевремено Сорош.
Чини се да се у актуелном сукобу у Украјини дешава управо оно што је Сорош предвидео - наоружани врхунским НАТО оружјем, украјински војници се активно супротстављају Русији, за коју се Сорош већ плашио да ће постати држава супротна глобалном поретку који је промовисао 1993. Моћне западне земље имају неопходно оружје, а Украјина има људство.
Као што је Сорош предвидео, чини се да украјинско друштво толерише велики број жртава у тренутном сукобу са Русијом. Током Вијетнамског рата, САД су за око десет година изгубиле 58.220 војника, а рат је, ипак, наишао на снажно противљење америчке јавности. Упркос далеко већем броју погинулих у далеко краћем временском периоду, у украјинском друштву није било протеста.
Недостатак протеста у Украјини може се објаснити чињеницом да је Украјина суспендовала већину организација цивилног друштва, забранила опозиционе странке и медије, па чак и Руску православну цркву ставила ван закона.
Јасно је да је светском поретку који је владао од краја Другог светског рата дошао крај, написао је у свом тексту, наводећи да је ривалство двеју суперсила имало кључну улогу у свим локалним сукобима, али да су обе стране избегавале свеопшти сукоб, јер је свака имала капацитет да уништи ону другу.
Сорош је навео да је "Хладни рат" био прикладан назив јер су обе стране биле мобилисане за рат, борбене линије су повучене широм света, а унутрашњи сукоби унутар сваког логора су били замрзнути спољном претњом.
"Распад совјетске империје био је унутрашњи. Несумњиво је спољни притисак играо улогу, али није био директно одговоран за колапс, иначе би му се пружио отпор. Али тај интерно генерисани револуционарни догађај такође је променио владајући светски поредак", навео је он.
Сорош је критиковао рад тадашњег Стејт департмента, наводећи да није разумео промене у свету.
"Стејт департмент се бави односима између држава. То је било прикладно током Хладног рата, када је карта света била добро дефинисана и одржавана ривалством двеју суперсила. Али то није прикладно данас, када се постојеће државе и империје распадају и када настају нове државе, од којих се многе заправо не квалификују за државни статус. Потребан нам је потпуно другачији концептуални оквир за суочавање са овом ситуацијом, јер она укључује не само односе између држава, већ и односе унутар држава, или оно што су некада биле државе", оценио је Сорош својевремено.
Навео је да Стејт департмент није успео да ухвати корак с временом. "Уколико не развијемо нови референтни оквир, светски поредак који је владао од Другог светског рата вероватно ће бити праћен светским хаосом", упозорио је Сорош.
Америка да буде светски полицајац
Сорош је написао да се Америка није противила СССР-у зато што је био затворено друштво, већ зато што су представљали предњу за САД.
"Тачно је да опасност од неке врсте нуклеарне катастрофе и даље постоји, али она се тиче остатка света бар онолико колико се тиче нас. Дакле, једини основ за деловање је колективна безбедност. И ту лежи проблем. Колапс совјетске империје створио је колективни безбедносни проблем највеће тежине. Без новог светског поретка биће нереда; толико је јасно. Али ко ће деловати као светски полицајац? То је питање на које треба одговорити", писао је Сорош.
Он је навео да су САД оптерећене својим проблемима, и да се зато не може очекивати да делују саме и да је питање да ли им може помоћи Европа.
Оценио је, међутим, да су Уједињене нације већ колабирале као институција, а да НАТО остаје једина институција колективне безбедности која није пропала, јер "није испробана".
"НАТО има потенцијал да послужи као основа новог светског поретка у оном делу света коме су ред и стабилност најпотребнији. Али то може учинити само ако се његова мисија редефинише", написао је он.
Сорош наводи да је првобиитна мисија НАТО била одбрана "слободног света од совјетске имерије".
"Та мисија је застарела; али колапс совјетске империје оставио је безбедносни вакуум који има потенцијал да се претвори у 'црну рупу'. Ово представља другачију врсту претње од совјетске империје. Не постоји директна претња из региона по земље НАТО-а; опасност је унутар региона и тиче се стања унутар држава колико и односа међу државама. Дакле, ако НАТО уопште има било какву мисију, то је да пројектује своју моћ и утицај на регион, а мисија је најбоље дефинисана у терминима отворених и затворених друштава", навео је Сорош.
Он је оценио да је претња по НАТО потпуно другачија у односу на ону због које је формиран, и зато би ту улогу могло да преузме Партнерство за мир.
"Главни његов задатак би био да помогне у процесу трансформације у отворена друштва. У ту сврху мора ставити нагласак на политичке и економске аспекте трансформације. Да би уопште имало утицај, Партнерство за мир мора имати структуру и буџет. То је оно што би НАТО могао да донесе на сто", оценио је он.
Као предуслов Партнерству за мир, према Сорошу, морало би се обезбедити да НАТО може слободно да позове било коју државу да му се придружи.
"Тиме би се избегао сваки сукоб који би могао да настане било проширењем НАТО-а противно жељи Русије или давањем вета Русији на чланство у НАТО-у. Баук прошлости назире се: треба избегавати сумњу 'у нову Јалту", писао је Сорош.
Сорош је упозорио да постоји опасност по колективну безбедност и да је искуство из Југославије показало да војна интервенција није одржива опција.
Према његовој процени, у НАТО би требало да уђе и Јапан, што би био почетак архитектуре за нови светски поредак.
"Састоји се од низа савеза, од којих је најважнији НАТО и, кроз НАТО, Партнерство за мир које обухвата северну хемисферу. Сједињене Државе не би биле позване да делују као полицајац света. Када делују, то би било у спрези са другима", писао је он.
Сорош писао да Милошевић није претња свету
Сорош у тексту посебну пажњу посветио промени коминистичког система у Србији, истичући да је председник СР Југославије Слободан Милошевић, иако председник Комунистичке партије схватио да је национализам боља опција.
"Западне силе и међународна заједница су починиле низ еклатантних грешака у суочавању са југословенском ситуацијом, али, гледајући уназад, јасно је да би распад Југославије било тешко спречити чак и да су западне силе учиниле све како треба. Лакоћа са којом је Милошевић уништио економске реформе које је покренуо Марковић доказује поенту: отворено друштво је деликатан конструкт који је лакше уништити него развити", навео је Сорош.
Према његовом мишљењу Милошевић, сам по себи, не представља безбедносну претњу Европи или остатку света, али "националистичке диктатуре, да".
"Србија већ има достојан пандан у Хрватској. Хрватске снаге су недавно починиле покољ у једном босанском селу, изазивајући одмазду снага босанских муслимана; ефекат је присиљавање босанских Хрвата да побегну из подручја у којима су у мањини у подручја која држе хрватске снаге", писао је својевремено Сорош.