Наговарајући Берлин да Кијеву испоручи "леопарде", Вашингтон, између осталог, на уму има сопствене интересе да као замену Европи испоручи своје тенкове, оцењује немачки лист "Ноје цирихер цајтунг".
Из немачке индустрије наоружања изражавају забринутост да су Американци "само чекали да Европљанима понуде сопствене текове као замену за њихове испоруке `леопарда` Украјини".
"Рат у Украјини понудио је САД прилику да, након хеликоптера, борбених авиона и ракета, оклопним возилима стекну упориште на европском тржишту наоружања и истисну немачку конкуренцију", пише "Ноје цирихер цајтунг".
Тој тези у прилог иде чињеница да Американци деценијама нису крили своју заинтересованост за политику наоружања, од када су шездесетих година прошлог века основали Агенцију за сарадњу у области безбедности и одбране коју надгледа Министарство одбране САД.
Амерички циљ је, оцењује немачки лист, да се европске државе куповином оружја од САД за њу вежу на одржив начин, лакше интегришу партнере у своје војне коалиције, повећају профит и смање трошкове, улажу у побољшање и развој новог оружја и тиме, како пише на сајту Агенције, повећају своју способност да остану "најсмртоноснија војска на свету".
Испорука оружја као инструмент безбедносне политике
Избор модела тенка је дугорочна обавеза, оцењује "Ноје цирихер цајтунг". Од обуке војника, инфраструктуре за одржавање и поправке и набавка резервних делова - ништа од тога се не може преко ноћи пребацити са једног типа тенка на други.
Једном када сте у послу, у њему остајете деценијама, а када сте ван посла, дуго времена тако остајете, наводи лист.
Међутим, није реч само о економском губитку. Продаја оружја обезбеђује порезе и радна места, као и повраћај новца компанијама. Ипак, извоз оружја је пре свега део спољне и безбедносне политике.
"Када једна држава снабдева другу оним чиме и сама опрема сопствену војску, тада успоставља поверење и уједно обезбеђује економску зависност, што јој обезбеђује утицај".
За разлику од Немачке која "није желела да извози оружје", пише немачки лист, Американци су имали другачију политику, на шта указују бројни примери у којима су САД значајно профитирале од продаје оружја Европи и Аустралији.
Тако је са Хрватском договорена испорука 89 половних борбених возила 'бредли', укључујући и 22 за резервне делове, што је у почетку деловало као повољан договор. Међутим, половни "бредлији" били су старији од 30 година, па је Хрватска морала да купи комплетан пакет који укључује резервне делове и одржавање.
Укупна цена на крају је износила чак 630 милиона евра, истиче немачки лист.
У анализи се указује и на чињеницу да Пољска више не купује тенкове од суседне Немачке, већ од САД и Јужне Кореје, које су постале њени стратешки партнери.
Неименовани саговорници листа из индустрије упозоравају да Вашингтон сада нуди половне тенкове и дугорочно партнерство земљама које би испоручиле "леопард 2" Украјини, што значи да ће се оне тешко вратити куповини немачких тенкова.
Потражња за оружјем на Западу цвета први пут после неколико деценија, међутим немачки произвођачи заостају, оцењује лист и закључује да ће се тек видети какву су улогу одиграли страхови немачке индустрије наоружања у неодлучном ставу канцелара Олафа Шолца према испоруци тенкова Украјини.