Свет
Трампов велики заокрет: Из корена мења америчку националну стратегију, шта ће бити с Балканом?
Идеја да би Америка требало да буде светски хегемон и глобализација која је из тога произашла проглашава се за велику заблуду. Шта још стоји у документу који је Вашингтон данас објавио
Америка више неће покушавати да буде светски хегемон, извозник либерализма и градитељ нација, већ ће више пажње да посвети западној хемисфери и сопственом привредном опоравку, произилази из нове Стратегије националне безбедности коју је објавио председник Доналд Трамп.
"Свет у пламену, где туђи ратови долазе на наше обале, лош је по америчке интересе".
На мање од 30 страница, документ објављен у петак осуђује своје претходнике од 1991. наовамо као спискове пустих жеља и флоскула. Идеја да би Америка требало да буде светски хегемон и глобализација која је из тога произашла проглашава се за велику заблуду.
"Ово је савезницима и партнерима омогућило да трошак своје одбране пренесу на амерички народ, као и да нас увуку у сукобе и спорове централне за њихове интересе али перифералне или небитне за наше", каже се у документу.
Иако се САД одричу концепта сопствене глобалне доминације "морамо да спречимо глобалну, а у неким случајевима и регионалну, доминацију других", додаје се.
Суверенитет САД овде се дефинише као примарни национални интерес, уз обнову економске и војне моћи и очување "меке моћи" којом се амерички утицај шири по целом свету.
Европа као "последња рупа на свирали"
Нова стратегија Европу спомиње тек после Западне хемисфере и "Индо-Пацифика" односно источне Азије, и дефинише је као "стратешки и културно" виталан интерес САД.
"Највећи проблем Европе су активности ЕУ и других транс-националних тела која поткопавају политичку слободу и суверенитет", каже се у Стратегији.
Трамп прозива и бројне европске земље које ће у року од 20-50 година променити своју етничку слику неконтролисаном имиграцијом и каже да је Америци у интересу да "Европа остане европска, поврати своје цивилизацијско самопоуздање и напусти промашени приоритет регулаторног самодављења".
У целом документу се наш регион једино спомиње када се набрајају ратови које је Трамп окончао, где стоји "Србија и Косово". О европским или евроатлантским интеграцијама Западног Балкана, или изградњи "цивилног друштва" нема ни слова.
Што се тиче руско-украјинског сукоба, САД желе да договоре "брз прекид непријатељстава" у Украјини и "поврате стратешку стабилност са Русијом".
Трамп прозива неке европске лидере који "имају нереална очекивања од рата" као представнике "нестабилних мањинских влада, многе од којих газе основне принципе демократије да сузбију опозицију".
"Ми желимо да радимо са земљама које хоће да обнове стару славу".
Европа мора да буде у стању да функционише самостално и буде одговорна за сопствену одбрану, а САД намеравају да "разбију перцепцију и спрече реалност по којој је НАТО савез који се шири унедоглед".
Мало Запад, мало Исток
Фокус нове стратегије су пре свега северна и јужна Америка, где Вашингтон намерава да успостави "Трампову клаузулу" за "Монроову доктрину" од пре 200 година, која је ова два континента прогласила за интересну зону САД а не европских империја.
Циљ је да се "спречи и обесхрабри" масовна миграција у САД, а истовремено обезбеди сарадња држава у борби са нарко-картелима и терористима. САД желе и да обезбеде "даљу контролу над стратешким локацијама", са импликацијом да то неће дозволити нпр. Кини или неком другом.
На "Индо-Пацифику", САД намеравају да задрже статус кво око Тајвана, не само као снабдевача микрочиповима него и као стратешког острва које контролише Јужнокинеско море. Интерес САД је да сачува приступ морским путевима и стратешким сировинама, као и да спречи било кога да те путеве блокира.
Кина се, међутим, не спомиње као непријатељ или чак изазов, већ као економски и све више војни гигант који би могао да буде супарник у региону. САД желе да ојачају тзв. "четворку" Аустралије, Јапана, САД и Индије као противтег Пекингу.
Крај "бескрајних ратова" на Блиском истоку
Доба када је Блиски исток доминирао америчком спољном политиком је "срећом, готово", проглашава Стратегија. Ово је, наводно, јер је Трамп успео да неутралише претњу из Ирана и договорио прекид израелско-палестинског сукоба око Газе.
Вашингтон престаје да "попује" арапским земљама о демократији и напуштању традиционалних система власти и вредности. Интереси САД остају да "заливске залихе енергије не падну у руке отвореног непријатеља", да Хормуски теснац и Црвено море остану отворени, да регион не служи као инкубатор тероризма против тероризма и - тек онда - да "Израел остане безбедан".
Међутим, приоритет је да се то оствари без уласка у "бесконачне ратове" у којима је Америка била "заглибљена" по великој цени.
Циљеви и средства
Колико год нова Стратегија инсистирала на реализму, Трампова визија средстава која су Америци на располагању за остваривање својих циљева ипак звуче више као списак жеља него пресек реалног стања.
Међу предностима САД наводи се "још увек флексибилан политички систем који омогућава корекцију курса", као и "водећи светски финансијски систем и тржиште капитала, као и статус долара као светске резервне валуте", иако су обе тренутно значајно пољуљане.
Слично томе, Трамп велича снагу и моћ америчке привреде, војске, технолошког сектора и "широке мреже савезништава" по свету, иначе полазиште и његових претходника. Иако је америчка "мека моћ" без преседана, данас је слабија него икад.
Несумњиво је тачно, међутим, да Америка има "идеалан географски положај, обилне природне ресурсе, без великих сила у физичком суседству и са границама - попут два велика океана - које је штите од директне војне инвазије".
Live
