Доналд Трамп је покренуо крсташки рат како би преобратио европску политику у своју корист, мобилишући пуну снагу америчке дипломатије да промовише патриотске странке, заустави миграције, уништи цензуру и спасе цивилизацију од пропадања, пише бриселски "Политико".
Питање је да ли европски центристи који се боре имају снаге и воље да га зауставе.
У свом недавно објављеном документу Националне безбедносне стратегије, Бела кућа је први пут у свеобухватном облику изложила свој приступ геополитичким изазовима са којима се суочавају САД и свет.
Док се помиње доношење мира у Украјину, када је реч о Европи, званични став Америке је сада да њена безбедност зависи од одлучног померања политике континента удесно.
На три странице, документ криви Европску унију, између осталог, за повећање ризика од "цивилизацијског брисања", због наглог пораста имиграната, пада стопе наталитета и наводне ерозије демократских слобода.
"Уколико се садашњи трендови наставе, континент ће бити непрепознатљив за 20 година или мање", наводи се. "Као такво, далеко је од очигледног да ли ће одређене европске земље имати довољно јаке економије и војске да остану поуздани савезници."
Са причама о паду стопе наталитета и порасту имиграције, расну димензију реторике Беле куће тешко је игнорисати. Она ће бити позната бирачима у Мађарској, Италији, Холандији и Немачкој, где су крајње десничарски политичари артикулисали такозвану "теорију велике замене", која тврди да су елите део завере за разблаживање беле популације и смањење њеног утицаја. "Желимо да Европа остане европска", каже се у документу.
"Дугорочно гледано, више је него вероватно да ће у року од најкасније неколико деценија, одређене чланице НАТО-а постати већина неевропских", наводи се у документу — што отвара питање да ли ће такве земље наставити да сматрају савез са САД пожељним.
Политички рецепт који следи је, у суштини, промена режима. "Наш циљ би требало да буде да помогнемо Европи да исправи своју тренутну путању", каже се у стратешком документу. То ће укључивати "неговање отпора" унутар европских земаља.
У случају да постоји било каква сумња у политичку природу поруке, документ Беле куће слави "растући утицај патриотских европских странака" као разлог за амерички оптимизам.
Другим речима: подржите крајњу десницу да би Европа поново постала велика, објашњава "Политико".
Од Трамповог повратка у Белу кућу у јануару, европски лидери су одржали изванредан учинак остајући мирни на његове провокације, избегавајући отворени сукоб који би потпуно прекинуо трансатлантске односе. Али за центристичке лидере који су тренутно на власти – попут Емануела Макрона у Паризу, Кира Стармера у Лондону и немачког Фридриха Мерца – нова Трампова доктрина представља толико егзистенцијални изазов да би могли бити приморани да се суоче са њим директно.
Та конфронтација би могла доћи пре него касније, са изборима у деловима Британије и Немачке следеће године и могућношћу ванредног националног гласања која је стално присутна у Француској.
У сваком случају, странке повезане са МАГА – Реформа Уједињеног Краљевства, Алтернатива за Немачку и Национално окупљање – спремне су да остваре добитке на рачун центриста и естаблишмента који су тренутно на власти. Америка, сада је јасно, може интервенисати да помогне.
Према тренутним доказима, европски званичници чији је посао да заштите своје изборе од страног мешања немају много жеље за борбом са Трампом.
Оно што је горе за лидере попут Макрона, Мерца и Стармера јесте то што Трампова анализа – да критична маса бирача жели сопствени европски МАГА – може, на крају, бити тачна.
Британски премијер је у интервјуу за "Економист" открио да је на недавној приватној вечери у Берлину разговарао са Мерцом и Макроном о заједничкој претњи деснице са којом се сви суочавају. "Суочавамо се са истим изазовима, или верзијама истих изазова, и разговарамо о томе", рекао је Стармер.
Ако Америка спроведе Трампову нову стратегију, приватни разговори на вечери међу пријатељима можда неће бити довољни, закључује "Политико".