У великој истрази "Њујорк тајмса", објављеној након разговора са више од двадесет украјинских и западних званичника, откривено је да је администрација Владимира Зеленског систематски уништавала надзорне механизме које су Запад и ЕУ поставили да би спречили корупцију. Редови овог америчког листа откривају још нешто - сва та корупција одвијала се јер је Европа прихватала да затвори очи.
Још на почетку украјинско-руског сукоба, западни савезници Кијева суочили су се са дилемом: како потрошити милијарде на подршку влади која се бори против Русије, а да не гледају како новац нестаје у џеповима корумпираних менаџера и државних званичника.
"Улог је био огроман, јер су кључне ратне индустрије Украјине, дистрибуција електричне енергије, набавка оружја и нуклеарне енергије, биле под контролом државних компанија које су дуго служиле као касице прасице за националну елиту. Да би заштитили свој новац, САД и европске земље инсистирале су на надзору. Захтевале су да Украјина омогући групама спољних стручњака, познатих као надзорни одбори, да прате трошкове, постављају руководиоце и спречавају корупцију", пише "Њујорк тајмс".
Истрага овог листа је открила и да је, током протекле четири године украјинска влада системски саботирала тај надзор, допуштајући да корупција буја.
Међутим, истрага показује да је украјинска влада одборе пунила лојалистима, остављала упражњена места, успоравала њихово формирање или мењала статуте компанија да би умањила утицај спољних експерата. Тиме је укинут основни механизам који је требало да гарантује да ратна средства неће завршити у приватним џеповима.
Кључну улогу у надзору имали су - надзорни одбори у које су били или је требало да буду укључени и независни стручњаци, тачније страни експерти. Замишљено је да ови органи преиспитују важне одлуке унутар украјинских државних компанија.
"Енергоатом" - случај који открива ширу праксу
У државној нуклеарној компанији "Енергоатом" антикорупцијски органи сада истражују шему провизија вредну око 100 милиона долара. Према наводима истражитеља, извођачи радова плаћали су провизије до 15 одсто да би добили послове.
Надзорни одбор који је требало то да спречи практично није ни функционисао: влада је каснила с његовим формирањем, оставила једно место упражњеним и онемогућила доношење одлука. Иако је касније оптужила одбор да није зауставио корупцију, истрага показује да је управо влада спречила одбор да ради свој посао.
Слично се догодило и у "Укренергу", оператору електро-мреже: директор компаније, који је имао подршку страних донатора јер се, по оцени Запада, успешно борио да током сукоба одржи систем, нашао се под притиском министра енергетике.
Када се успротивио политичким именовањима у компанији, подршка одбора, која би требало да буде заштита, нестала је. Један страни члан одбора поднео је оставку, влада није попунила његово место, а преостали странац је прешао на страну владиних представника. Тиме је омогућена његова смена са места директора компаније.
Иако су друга два страна члана поднела оставку у знак протеста, упозоравајући на политички мотивисану одлуку, европске институције реаговале су млако: средства су само делимично замрзнута, а финансирање је потом настављено.
Набавке у одбрани: кључна агенција без надзора
Након скандала са надуваним војним уговорима, Запад је тражио успостављање независне агенције за набавке. Та агенција је основана тек у јануару 2024. и потрошила најмање милијарду долара европског новца, али без формираног надзорног одбора.
Прва директорка Марина Безрукова је навела да ју је одсуство надзора изложило притисцима да одобри сумњиве уговоре, укључујући и оне са државном фабриком која није могла да произведе исправну муницију. Када се одбор најзад формирао, Министарство одбране променило је статут уочи његовог првог састанка, одузело одбору кључне надлежности и убрзо сменило директорку. Због протеста одбора, мандат јој је продужен на још годину дана. Власт је проблем решила тако што је оставила одбор без кворума.
Европске земље и институције годинама су прелазиле преко очигледних корупцијских ризика. "Њујорк тајмс" је дошао и до извештаја који је наручила Европска комисија, а чији налази упозоравају на стално политичко мешање у украјинске државне компаније и посебно издвајају подривање надзорних одбора као кључан проблем.
Упркос томе, званичне реакције остајале су млаке, често уз објашњење да нема доказа да је европски новац директно злоупотребљен, иако су механизми који би то требало да спрече били разграђени.
"Портпаролка ЕУ рекла је да су званичници вршили притисак на Украјини да реформише своје државне компаније. Нема доказа да је новац злоупотребљен", преноси лист одговор који је стигао из Брисела.
Европске дипломате то ван јавности оправдавају нужношћу: помоћ Украјини сматра се политичким и безбедносним приоритетом, па су спремни да прихвате знатан ризик да би задржали Кијев у европској орбити.
Систем који је омогућио злоупотребе био је створен с обе стране. Истрага "Њујорк тајмса" показује да украјинска влада јесте активно слабила независни надзор, да корупција није била инцидент већ последица структурираних одлука, као и да су европске владе то итекако знале и допуштале, уверене да нема алтернативе.