Зашто је нова америчка безбедносна стратегија значајна за Западни Балкан

Објављена је нова Национална безбедносна стратегија Сједињених Америчких Држава, документ који означава највећи заокрет америчке спољне политике у последњих неколико деценија. Стратегија јасно поручује – нема даљег ширења НАТО-а, неопходно је обновити стратешке односе са Русијом, а Европска унија, како наводе, мора озбиљно да се реформише или јој прети нестанак, преноси РТРС.

У документу се практично и не помиње Западни Балкан као извор криза, а наглашава се и потреба немешања у унутрашња питања држава. Аналитичари у Републици Српској оценили су да је реч о великој промени која у потпуности потврђује политике које води руководство Српске.

"Залажемо се за суверена права држава, против подривања суверенитета које спроводе најинтрузивније наднационалне организације, и за реформу тих институција како би оне помагале, а не ометале државни суверенитет и унапређивале америчке интересе. Окончање перцепције и спречавање појаве НАТО-а као савеза који се трајно шири", пише у документу.

ЕУ у новој америчкој стратегији: Да ли сте поуздани савезници

Ове поруке у потпуности иду у прилог позицији Републике Српске, кажу аналитичари. Политика Српске, која се заснива на очувању дејтонских надлежности, сада се показује усаглашеном са кључним смерницама које је објавила администрација у Вашингтону.

"Можемо рећи да је релаксирање ситуације по питању нових односа и да Република Српска треба да инсистира на политикама које је досад водила – смањење надлежности канцеларије високог представника до њеног потпуног укидања, инсистирање на доношењу договора између народа и ентитета у БиХ, не чланству у НАТО и европском путу под условом мењања вредности, јер се залажу за очување традиционалних вредности", каже Лучиано Калужа стручњак за међународне односе.

Сличну анализу даје и Давид Билбија, аустријски политичар српског порекла, који наглашава да су ставови Вашингтона и Републике Српске — на истој линији.

"Што се тиче става у вези са неширењем НАТО-а, ово је позиција која веома одговара ставовима руководства Републике Српске, јер политички врх Републике Српске дуго захтева војну неутралност и противи се путу БиХ у НАТО. Најважније критике ЕУ у документу Стратегија тврде да ЕУ и други 'транснационални ентитети' подривају политичку слободу и суверенитет држава, намећу миграционе политике које изазивају сукобе, подстичу демографски пад и губитак националних идентитета. Ово такође одговара ставовима Републике Српске, која се својим политикама бори против оваквих појава", сматра Билбија.

Стратегија посебно наглашава да је један од кључних америчких интереса што скорије заустављање сукоба у Украјини и стабилизација односа са Русијом — што је јасан сигнал да Вашингтон прави нови геополитички распоред снага.

Правник Милко Грмуша истиче да је реч о најзначајнијем документу у последњих пола века.

Наш избор

Трампов велики заокрет: Из корена мења америчку националну стратегију, шта ће бити с Балканом?

"Самим тим су послали поруку да ни НАТО више није релевантан. Шта јесте релевантно, јесте релевантно партнерство Сједињених Држава, Европе, суверених држава и нација и Русије у једном такмичењу са Глобалним југом, односно демографским притиском Глобалног југа који, ако север не одговори како треба, може потпуно променити земаљску куглу. Мислим да долази време да сви фактори у Бања Луци разумеју да је ово можда цивилизацијска и политичка шанса која нам се неће поновити у наредних педесет, сто година", истиче Милко Грмуша правник.

Док Бања Лука пажљиво прати сигнале и усклађује своје дипломатске активности, политичко Сарајево — судећи по реакцијама или њиховом изостанку — у новом распореду не налази своје мјесто.

"Политичко Сарајево се не сналази у новим геополитичким кретањима, док за разлику од њих руководство Републике Српске итекако се добро сналази у новим геополитичким кретањима и гради добре међународне односе", навео је Александар Гогановић заменик министра одбране у Савету министара.

Стручњаци оцењују да је ово први пут да Сједињене Државе на овакав начин признају ограничења политици ширења НАТО-а, критикују стање у Европској унији и траже повратак суверенитета држава.