Земље ЕУ ће морати појединачно да се обавежу да гарантују до 210 милијарди евра хитно потребних средстава за Украјину, при чему ће Немачка обезбедити гаранцију до 52 милијарде евра, према документима до којих је дошао "Политико".
Европска комисија је представила ове запањујуће износе дипломатама прошле недеље након што је открила план за зајам Украјини у вредности од 165 милијарди евра, који би био финансиран употребом замрзнуте руске имовине.
Гаранције, које би биле подељене пропорционално међу државама чланицама, неопходне су да би се добило зелено светло за кредит од премијера Белгије Барта де Вевера.
Белгијски лидер се противи употреби руске државне имовине из страха да би његова земља једног дана могла бити приморана да Москви сама врати та средства. Око 185 милијарди евра замрзнуте руске имовине налази се под управом бриселског "Еуроклира", док се још око 25 милијарди евра налази у приватним банковним рачунима широм ЕУ.
Према нацрту, удео Белгије је 3,4 одсто, односно седам милијарди и 200 милиона евра.
Укупни износи по земљама могли би, међутим, порасти уколико земље наклоњене Кремљу, попут Мађарске, одбију да се придруже иницијативи, иако би земље ван ЕУ, ако желе, могле да помогну у покривању дела укупних гаранција.
Норвешка се помињала као могући кандидат, све док министар финансија Јенс Столтенберг није дистанцирао Осло од те идеје.
Тренутно, после Немачке, највише новца мораће да гарантује Француска (34 милијарде), Италија је на другом месту са 25,1 милијардом, а потом следе Шпанија (скоро 20 милијарди), Холандија (13,4 милијарде), Пољска (10,3 милијарде)...
Украјина се суочава са буџетским мањком од 71,7 милијарди евра следеће године и биће приморана да од априла почне да смањује јавну потрошњу уколико не стигне свеже финансирање.
Мађарска је у петак ставила вето на издавање новог дуга ЕУ за покривање буџетске рупе Кијева, стављајући на лидере притисак да убеде де Вевера да подржи употребу руске имовине када се лидери ЕУ састану 18. децембра.
Немачки канцелар Фридрих Мерц био је у Бриселу у петак увече како би уверио де Вевера да ће Немачка обезбедити 25 одсто гаранција – највећи удео међу свим земљама.
"Имали смо веома конструктиван разговор о овом питању", рекао је Мерц након вечере са белгијским лидером.
"Посебна забринутост Белгије у погледу тога како да се употреби замрзнута руска имовина је неспорна и мора бити решена на такав начин да све европске државе носе исти ризик", додао је Мерц.
На шта ће се трошити опљачкан руски новац
Предложени репарациони зајам предвиђа 115 милијарди евра за финансирање украјинске одбрамбене индустрије током пет година, док би 50 милијарди покривало буџетске потребе Кијева. Преосталих 45 милијарди евра из укупног пакета било би намењено отплати зајма Г7 Украјини, издатог прошле године.
Средства би се исплаћивала у шест транши током године, према презентацијама Комисије.
Одређене контроле би биле успостављене како би се спречило да криминалци присвоје новац.
Када је реч о одбрамбеној потрошњи, на пример, то би укључивало проверу да ли су уговори и планови трошења прихватљиви за Комисију.
Комисија би такође прецизирала финансијске потребе Украјине и истицала одакле влада добија војну и финансијску помоћ, што би омогућило престоницама ЕУ да прате ток новца ка Кијеву.