Свет

Шефица "Јуроклира" поново упозорава ЕУ: Нема бесплатног новца, заплењена имовина припада Русији

Генерална директорка институције у којој се налази већина замрзнуте руске имовине тврди да свако ко мисли да може да их искористи препушта се жељама уместо реалности
Шефица "Јуроклира" поново упозорава ЕУ: Нема бесплатног новца, заплењена имовина припада РусијиGetty © Paul Morigi / Stringer

Такозвани "репарациони зајам" за Украјину је са правног становишта сумњива идеја, изјавила је Валери Урбен, генерална директорка белгијског "Јуроклира".

"Резерве Централне банке Русије, за разлику од резерви које се држе у приватним банкама, припадају руској држави. Оне су заштићене законом јер потпадају под принцип сувереног имунитета у складу са међународним правом", рекла је Урбен за немачки лист "Франфуртер алемајне цајтунг".

"Та средства могу бити замрзнута судским путем. Али све што иде даље од тога доводи у питање суверенитет државе, а тиме и међународно право. Са нашег становишта, кратак одговор је 'не'", додала је.

Имала је одговор и на питање да ли ЕУ може да располаже оним што јој не припада.

"Не постоји бесплатан новац за Европску унију из 'Јуроклира'. То су средства 'Јуроклира' и она су повезана са потраживањима Централне банке Русије. Свако ко мисли да ЕУ може то да користи, препушта се жељама уместо реалности. То је једноставно немогуће без значајних ризика", нагласила је шефица клириншке куће.

Истакла је да је репарациони зајам потпуно непозната територија и да Русија никада неће пристати да се приступи њеним средствима без протеста.

"Забринута сам због реципрочних мера Русије. Репарациони зајам представља стварни ризик по финансијску стабилност. Ако се створи утисак код глобалних инвеститора да њихов новац више није безбедан у Европи, то ће нашкодити инвестиционој клими."

Особе које доносе политичке одлуке треба да схвате ризике своје политике и да знају како да их избегну, додала је.

"Чини ми се да Европска комисија и европске престонице превише верују да се ризици могу уклонити једним потезом пера, усвајањем закона. Али финансијска тржишта не функционишу тако. Она зависе од перцепције, очекивања и поверења. А када политика подрива то поверење, тржишта реагују – и обично је тада већ касно", закључила је Валери Урбен.

image
Live