Свет
Брисел постигао договор: Шта ће бити са илегалним мигрантима
Уредба о враћању илегалних миграната ће увести европски налог за враћање (ЕРО), образац на који ће државе чланице морати да унесу кључне елементе одлуке о враћању
Европски савет данас је саопштио да је финализовао свој став о закону Европске уније, којим се убрзавају и поједностављују поступци за повратак лица из трећих земаља која илегално бораве у државама чланицама.
У саопштењу објављеном на сајту Савета наводи се да уредба предвиђа процедуре за повратак илегалних миграната из земаља ЕУ, а такође намеће и обавезе онима који немају право боравка и успоставља алате за сарадњу између држава чланица, пренео је Танјуг.
Такође, омогућава државама чланицама да оснују центре за повратак у трећим земљама.
Дански министар за имиграцију и интеграцију Расмус Стоклунд изјавио је да "три од четири илегална мигранта којима је издата одлука о повратку у ЕУ настављају да бораве у ЕУ уместо да се врате кући".
Споразум између држава чланица ЕУ долази само шест месеци након што је Европски савет 26. јуна позвао на интензивирање напора за олакшавање, повећање и убрзавање повратка илегалних миграната.
Уредба о повратку ће наметнути строге обавезе повратницима, пре свега да се придржавају обавезе да напусте територију одређене државе чланице и да сарађују са властима.
Остале обавезе подразумевају да морају да остану на располагању властима, да пруже идентификациону или путну исправу, да дају биометријске податке и да се не противе поступку повратка.
Предвиђене су и последице када особе којима је наређено да се врате у матичне земље не сарађују, а државе чланице ЕУ могу одлучити да одбију или одузму одређене бенефиције и накнаде, одбију или повуку радне дозволе или изрекну кривичне санкције које, према ставу Европског савета, треба да укључују и затворску казну.
Уредба разјашњава да "земља повратка" за илегалне мигранте може бити земља са којом постоји споразум или аранжман на основу којег се прихвата особа која нема право боравка у државама чланицама.
Такође се утврђују услови за склапање ових споразума или аранжмана, и превиђа се да се они могу закључити само са трећом земљом у којој се поштују међународни стандарди људских права и принципи међународног права, укључујући принцип забране враћања.
Такви центри за повратак могу да функционишу и као центри за даљи повратак ка коначној земљи повратка, или као коначно одредиште.
Уредба уводи посебне мере за особе које представљају безбедносни ризик, и њима се може издати забрана уласка која прелази уобичајени максимални период од 10 година, или чак забрана уласка на неодређено време.
Државе чланице такође могу да изрекну казну притвора, укључујући и притвор у затвору, који може да буде и дужи него што је уобичајено предвиђено.
Међусобним признавањем одлука о враћању, државе чланице ЕУ ће моћи да признају и директно изврше одлуку о враћању коју је издала друга држава чланица особи која треба да напусти територију држава чланица, без потребе да покрећу поступак издавања нове одлуке о враћању, наводи се у саопштењу Европског савета.
Међусобно признавање одлуке о враћању друге земље још увек није обавезно, а према ставу Европског савета, Комисија Европске уније ће проценити функционисање међусобног признавања две године након ступања на снагу и, по потреби, поднети законски предлог којим би се оно учинило обавезним за све државе чланице.
Уредба о враћању илегалних миграната ће увести европски налог за враћање (ЕРО), образац на који ће државе чланице морати да унесу кључне елементе одлуке о враћању.
Државе чланице ЕУ ће морати да унесу ЕРО у Шенгенски информациони систем, систем за размену информација за безбедност и управљање границама у ЕУ.
Live
