Свет
Избори у Хонгконгу: Већи проценат, мањи број
Највише гласова добила је Демократски савез за напредак и побољшање Хонгконга (432.473) којој је припало 20 места у Законодавном савету
У Хонгконгу су у недељу одржани избори за тамошњи Законодавни савет, а гласало је 31,9 одсто регистрованих бирача, што је, процентуално, више у односу на излазност забележену пре четири године.
Избори за Законодавни савет Хонгконга одржани су нешто више од недељу дана, након катастрофалног пожара у стамбеном комплексу Ванг Фук Корт у ком је страдало најмање 159 људи.
Законодавни савет има 90 места
Иако је стопа излазности порасла за 1,7 одсто, укупан број регистрованих бирача који су изашли на гласање био је мањи за 33.000 у поређењу са 2021. годином, јер је у међувремену уређен број гласача у бирачком списку.
Највише гласова добила је Демократски савез за напредак и побољшање Хонгконга (432.473) којој је припало 20 места у Законодавном савету који броји укупно 90 места.
Следи Федерација синдиката Хонгконга са 260.303 гласа и 7 места, па Нова народна партија (147.113 гласова) којој су припала 3 посланичка места.
Изборни систем у Хонгконгу има сложену структуру и заснива се на комбинацији директног и индиректног гласања, као и правилу, установљеном 2021. године након изборних реформи, да на изборима у том специјалном кинеском административном региону не могу да учествују политичке снаге које се залажу за независност Хонгконга или не поштују територијални интегритет и суверенитет НР Кине.
Законодавни савет (Legislative Council, LegCo), састоји се из три дела (20+30+40 посланика): посланика који се бирају директно у изборним јединицама, оних који се бирају у такозваним функционалним изборним јединицама или секторима (Functional Constituencies) и представљају привредне, односно професионалне интересе, као и оних које бира Изборни одбор који има задатак да бира шефа извршне власти Хонгконга, али и додељује одређени број места у Законодавном савету.
Хонгконг је био поприште дестабилизације НР Кине
Хонгконг је 2014. и 2019. године био поприште покушаја дестабилизације НР Кине. У граду су организоване демонстрације, које су повремено прерастале у насиље и нереде, у којима је било сукоба са полицијом. Током 2014. године организована је "кишобран револуција" управо да би утицала на изборна правила. Протести 2019. године организовани су под фирмом студентских протеста, без видљивог вођства. Почетни захтеви односили су се на нови Закон о екстрадицији и могућност изручења окривљених матичном делу Кине, али су се убрзо претворили у протесте у којима је захтевана "већа демократизација", а чули су се и захтеви да Хонгконг треба да буде одвојен од матичног дела Кине.
Кинеске власти су потом изнеле низ доказа који указују да су стране безбедносне службе, фондације и организације знатно, пре свега финансирањем, утицале на догађаје.
Live
