Свет

Немачка обавештајна служба тражи већа овлашћења: Не могу да се боре против "хибридног рата"

Министар унутрашњих послова Александер Добринт, из конзервативне Хришћанско-социјалне уније (ЦСУ), већ је најавио реформе. Одакле стиже подршка?
Немачка обавештајна служба тражи већа овлашћења: Не могу да се боре против "хибридног рата"Getty © Markus Lenhardt/picture alliance via Getty Images

Немачка обавештајна служба, односно Савезна канцеларија за заштиту устава (БфВ) тражи већа овлашћења у борби против шпијунаже и саботаже, што захтева реформу безбедносних закона, пише данас Дојче веле.

Од почетка сукоба у Украјини у политици и безбедносним службама се говори о "хибридном ратовању", који се односи на спој војних и обавештајних акција, често праћен обмањујућом пропагандом, и који је, пише портал, погодио Немачку свом својом снагом.

Председник БфВ Синан Селен, с обзиром на те претње, више него икад инсистира да се његовој служби дају већа овлашћења, а како је рекао постоји комуникација коју делимично више не могу да дешифрују, а ту су и актери који делују под псеудонимима.

"У те области морамо да имамо могућност да продремо као обавештајна служба", поручио је он.

Како се наводи, да би постигао тај циљ потребне су измене безбедносних закона.

Министар унутрашњих послова Александер Добринт, из конзервативне Хришћанско-социјалне уније (ЦСУ), већ је најавио реформе, а подршка стиже и из кабинета немачког канцелара, где Филип Волф координише рад три кључне обавештајне службе: Савезни уред за заштиту уставног поретка (БфВ), Обавештајну службу за иностранство (БНД) и Војну контраобавештајну службу (МАД).

Волф сматра да су потребни већи надзор интернета и чување ИП-адреса, али и дозвола да безбедносне службе лакше размењују личне податке.

Међутим, пише ДВ уопште није сигурно да ли ће то бити могуће, јер се опозиционе странке и организације цивилног друштва готово увек жале Савезном уставном судом против строжих закона и најчешће успевају у томе.

Селен каже да је оптимиста и указује на могућности у другим државама Европске уније.

"Француска и Холандија су знатно испред. Другим речима у тим земљама постоје мања правна ограничења при надзору сумњивих особа и не тако строга заштита података", рекао је он.

Како ће се развијати сарадња обавештајних служби са САД, тренутно је тешко проценити након недавно објављене безбедносне стратегије председника Доналда Трампа.

"Из такве стратегије још не бих извлачио закључак да прекидамо са Америком. Не верујем ни да ти наши партнери прекидају с нама", рекао је Селен.

Истовремено Селен наглашава да савезе треба стално преиспитивати и развијати и додаје да Европа мора да постане "независнија од САД", алудирајући на сопствене ИТ-програме за надзор и анализу дигиталне комуникације.

Како се наводи, многе земље за то користе контроверзни амерички софтвер Палантир, око чије употребе се у немачким безбедносним службама већ дуго води расправа.

Селен, са друге стране, сматра да би Немачка требало да користи домаћу алтернативу.

"Имамо индустрије, имамо фирме које то могу. Можда их треба више подржати", рекао је Селен.

Војни експерт с Универзитета Бундесвера у Минхену Карло Масала описао је руску стратегију према чланицама НАТО као "све смелију", а да се Немачка сматра посебно привлачном метом из руске перспективе.

"Ми смо чвориште", рекао је Масала, мислећи на централни положај у Европи, али и на стратешки значај унутар НАТО. 

image
Live