Нова издвајања помоћи Кијеву у 2025. години могла би да падну на најнижи ниво од избијања сукоба 2022. године, наводи Институт Кил у својој анализи праћења помоћи Украјини. Европа је издвојила само око 4,2 милијарде евра за Украјину, што је недовољно да надомести америчку помоћ.
Француска, Немачка и Уједињено Краљевство су значајно повећале своја издвајања, али су остале испод нивоа виђених у нордијским земљама. Италија и Шпанија су допринеле веома мало, наводи се у најновијем извештају Института.
Након рекордно високе прве половине 2025. године, војна помоћ је већ нагло пала током лета - тренд који се сада наставио у септембру и октобру. По садашњој стопи, издвајања војне помоћи су мања од онога што би било потребно да се замени недостајућа америчка подршка.
Иако су годишње алокације у просеку износиле око 41,6 милијарди евра у периоду 2022–2024. укључујући Европу, САД и друге донаторе, до сада је у 2025. години алокирано само 32,5 милијарди евра.
Да би се достигли претходни нивои, до краја године би било потребно алокирати додатних 9,1 милијарду евра, што захтева више него двоструко већу месечну стопу алокације него у последњим месецима.
"На основу података доступних до октобра, Европа није била у стању да одржи замах из прве половине 2025. године", каже професор Кристоф Требеш, шеф Праћења подршке Украјини.
Недавно успоравање, како наводи, отежава Европи да у потпуности надокнади одсуство америчке војне помоћи у 2025. години. Ако се овај спорији темпо настави у преосталим месецима, 2025. ће постати година са најнижим нивоом нових алокација помоћи икада за Украјину од избијања инвазије пуних размера 2022. године.
Разлике међу европским донаторима се додатно повећавају
Иако се укупна војна подршка Европи успорава, разлике међу главним економијама постоје.
Француска, Немачка и Уједињено Краљевство су значајно повећале своја војна издвајања у поређењу са 2022–2024. Немачка је скоро утростручила своја просечна месечна издвајања, док су Француска и Велика Британија више него удвостручиле своја. Упркос томе, мерено у односу на њихов БДП из 2021. године, све три земље су остале знатно испод водећих донатора Данске, Финске, Норвешке и Шведске.
Да би достигле нордијски ниво, највеће европске економије би морале значајно да повећају своје доприносе, наводе из Кила.
Контраст са Италијом и Шпанијом био је још већи: ниједна није повећала своја војна издвајања у 2025. години. Италија је смањила своје већ ниске нивое издвајања за 15 процената у поређењу са 2022–2024, а Шпанија није забележила нову војну помоћ у 2025. години. Ово ограничено ангажовање значајно је ослабило укупни одговор Европе.
"Већа издвајања из Француске, Немачке и Велике Британије су значајна", каже Таро Нишикава, руководилац пројекта Праћење подршке Украјини. "Али чак и ове три земље и даље релативно заостају за нордијским земљама. У међувремену, пад подршке из Шпаније и Италије је значајан корак уназад, што појачава важност уравнотеженије расподеле терета широм Европе."