Обланда Лагардове: Предлог ЕУ о коришћењу руских средстава најближи међународном праву

Најновији предлог Европске комисије (ЕК) о коришћењу замрзнуте руске државне имовине за финансирање Украјине до сада је "најближи усклађености са међународним правом", оценила је председница Европске централне банке (ЕЦБ) Кристин Лагард.

"Верујем да је шема најближа ономе што је у складу са принципима међународног права", рекла је Лагард додајући да је "од кључне важности" да предлог Комисије "не одузме Русији власништво над средствима".

Лагард је, како преноси Танјуг, оценила да би шема требало да умири инвеститоре који страхују да би такозвани "репарациони зајам" могао да представља конфискацију.

Белгијски премијер прети тужбом ЕУ због коришћења руске имовине за Украјину

"Инвеститори у имовину деноминовану у еврима цениће што ЕУ не настоји да одузме државна средства само зато што нам то одговара", истакла је Лагард.

Предлог, званично представљен прошле недеље, предвиђа  дефакто крађу 210 милијарди евра руских средстава која се налазе у Европској унији (ЕУ).

ЕЦБ је више пута упозорила да би нелегално коришћење руске имовине могло изазвати одлазак капитала из еврозоне и поткопати финансијску стабилност блока.

Сличну забринутост изнели су и Белгија и "Јуроклир", депозитар хартија од вредности са седиштем у Бриселу, који држи већину средстава предвиђених за механизам.

Правни аргумент Комисије заснива се на оцени да су средства, након што су замрзнута после почетка Специјалне војне операције 2022. године, у међувремену углавном претворена у готовину.

Пошто санкције ЕУ онемогућавају враћање тих новчаних износа Москви, Комисија тврди да новац више није руска имовина, већ да је стварна имовина Русије потраживање према европским финансијским институцијама које држе средства, укључујући "Јуроклир".

"То потраживање Централне банке Русије је руска имовина", наводи се у предлогу, уз оцену да "готовинска средства нису власништво Централне банке Русије нити су заштићена државним имунитетом".

Покушај Лагардове да упакује у обланду горку пилулу крађе руске имовине долазе уочи самита Европског савета следеће недеље, на којем ће лидери ЕУ покушати да убеде белгијског премијера Барта де Вевера да одустане од снажног противљења предлогу.

Зашто крађа руске имовине заправо погоршава ствари за ЕУ

Де Вевер, који је зајам оценио као "фундаментално погрешан", одбија да га подржи без поделе правних и финансијских ризика, као и обавезе осталих држава да користе руска средства која држе у својим јурисдикцијама.

Белгија је током протекле седмице предложила значајне измене правног предлога Комисије, навели су европски званичници. Међу њима је и захтев да остале државе чланице дају неограничене финансијске гаранције у случају да Москва тужи Белгију и добије одштету већу од укупне вредности зајма, наводи "Еурактив".

Де Вевер и даље инсистира да ЕУ преузме заједничко задуживање како би се помогло Кијеву, који би већ у априлу могао остати без средстава.

Комисија предлаже да покрије две трећине, односно 90 милијарди евра потреба Украјине за 2026. и 2027. годину, али истиче да је спремна да у будућности искористи свих 210 милијарди евра замрзнутих руских средстава.