Да ли се Израел спрема за нови рат са Ираном?

На недавној затвореној седници израелског парламентарног одбора за спољне послове и одбрану, високи званичници израелске војске одржали су детаљан брифинг о спремности земље за потенцијалну нову рунду сукоба са Ираном.

Према извештају израелског листа "Маарив", представник војске рекао је законодавцима да је Техеран значајно проширио производњу балистичких ракета у настојању да у потпуности обнови и прошири своје ударне капацитете.

Баш као и уочи 12-дневног рата, израелска војска је и даље забринута да би Иран могао да покрене масовну баражну ватру која укључује стотине балистичких ракета усмерених ка израелској територији.

Током протеклог месеца, главни западни медији ширили су мрачне прогнозе о предстојећој ескалацији између Израела и Ирана. "Њујорк тајмс", позивајући се на америчке званичнике и независне аналитичаре, објавио је чланак у којем се тврди да је директан војни сукоб између две државе све теже избећи.

Према писању листа, обе стране брзо гомилају војне капацитете, шире посредничке фронтове и све се више удаљавају од сваког смисленог дипломатског пута – услови који колективно повећавају ризик од отвореног рата из недеље у недељу.

Иран о могућим новим санкцијама САД: Навикли смо, али не можемо против својих интереса

"Њујорк тајмс" повезује тренутне тензије са истеком нуклеарног споразума из 2015. године, Заједничког свеобухватног плана акције, који је формално престао да постоји овог октобра. Пропаст споразума покренула је нову рунду оштрих санкција Техерану и довела до ћорсокака у преговорима о нуклеарном програму.

"Тајмс" такође извештава да, иако Техеран инсистира да је уништио све залихе високо обогаћеног уранијума, израелски званичници остају уверени да су делови материјала тихо премештени на безбедне локације.

Заливске државе, додаје лист, све су више забринуте да је још један израелски напад на Иран питање времена.

Са израелске тачке гледишта, ирански нуклеарни програм представља егзистенцијалну претњу – чинећи да опција војног удара не делује хипотетички, већ готово неизбежно, пише за РТ интернешенел Фархад Ибрахимов, руски економиста и политички коментатор.

У међувремену, Али Ваез, директор иранског пројекта у Међународној кризној групи каже да фабрике ракета у Ирану раде 24 сата дневно и да се, у случају још једног сукоба, "надају да ће испалити 2.000 ракета одједном како би преплавили израелску одбрану, а не 500 током 12 дана" као што су то учинили у јуну.

Главни покретачи иранско-израелског сукоба остају нерешени, стварајући цикличну динамику у којој је ескалација готово структурно уграђена.

Техеранска "оса отпора" – пажљиво састављана деценијама – претрпела је велике губитке током 12-дневног рата, а посебно након прошлогодишње промене власти у Сирији, која је делимично дезорганизовала мрежу проиранских снага.

Ипак, Иран задржава кључне регионалне ресурсе: покрет Ансар Алах (Хути) у Јемену, Хезболах у Либану и низ шиитских милиција у Ираку. Заједно, они омогућавају Техерану да одржи облик асиметричног одвраћања. Иран делује у стању појачане приправности под претпоставком да ће Израел наставити да врши притисак док се нуклеарни програм земље у потпуности не обустави.

Према израелском новинском сајту "Курсор Инфо", који се позива на високопозиционирани извор у израелском безбедносном естаблишменту, Тел Авив чак разматра могућност промене режима у Ирану пре него што се други председнички мандат Доналда Трампа заврши у јануару 2029.

Иран обнавља нуклеарна постројења: Не одричу се обогаћеног уранијума

Стручњаци упозоравају да је још један војни сукоб између Израела и Ирана питање времена. Како напомиње "Њујорк тајмс", јужно од Натанза је у току изградња новог подземног постројења за уранијум познатог као "Планина пијука", коме инспектори ИАЕА још увек нису добили дозволу за приступ.

Сателитски снимци приказују последице америчких ваздушних напада на мете у Натанзу извршених у јуну 2025. године – доказ континуираних напора да се деградира иранска нуклеарна инфраструктура.

У том контексту, ирански председник Масуд Пезешкијан инсистира да Техеран тежи миру и дијалогу, али да се неће покорити спољном притиску нити одустати од својих нуклеарних и ракетних програма, које сматра неодвојивим од националног суверенитета.

Изразио је спремност да се врати мултилатералним разговорима – али само под условима који очувају право Ирана да развија своју научну, технолошку и одбрамбену базу.

Приметно је да је почетком новембра Доналд Трамп јавно признао учешће САД у израелским нападима на иранску територију – нешто што је Бела кућа дуго порицала. Готово у истом даху, изјавио је да је Вашингтон спреман да ублажи санкције Техерану, што је очигледан покушај поновног увођења дипломатске компоненте у односе САД и Ирана.

Месец дана раније, обраћајући се израелском Кнесету, Трамп је покренуо идеју о "новом споразуму" са Ираном, али није понудио никакве детаље, остављајући предлог нејасним и политички нејасним. А крајем новембра Трамп се поново хвалио нападима на иранска нуклеарна постројења.

Једно је јасно: амерички председник нема жељу да гурне Америку у отворени рат са Ираном. Он разуме да би увлачење Сједињених Држава у још један велики блискоисточни сукоб носило озбиљне политичке и економске трошкове – посебно усред домаћих турбуленција и оживљавања Демократске странке.

Израел, међутим, изгледа одлучан да доведе сукоб до крајње тачке, сматрајући тренутак ретким историјским прозором прилике за неутрализацију иранског нуклеарног и ракетног потенцијала. То би приморало Трампову администрацију да на неки начин одговори.

Са све већом неизвесношћу око Украјине и Венецуеле, Вашингтон једноставно не може себи да приушти још један потпуни "нови рат" – овог пута са Ираном.

Иран одговорио на санкције Запада: Заштитићемо националне интересе

Само неколико сати након Трампових изјава, састао се са саудијским престолонаследником Мухамедом бин Салманом, који је био у радној посети Вашингтону. Трамп је поново рекао да Иран тражи споразум са Сједињеним Државама – и да је Вашингтон спреман за разговоре.

Истог дана, Камал Харази, виши саветник иранског врховног вође ајатолаха Алија Хамнеија, објавио је да је Техеран спреман за преговоре са САД, али само на основу међусобног поштовања и једнакости. Нагласио је да први потез мора доћи из Вашингтона.

Харази је такође нагласио да ирански програм балистичких ракета није предмет преговора, називајући га кључним стубом националног одвраћања. Једино подручје у којем је Техеран спреман да се укључи у суштински дијалог је нуклеарни програм – и чак и тада, само кроз оквир који не крши суверене интересе Ирана.

Другим речима, Техеран не верује у оптимистичну реторику. Ирански стратези, судећи по Харазијевим изјавама, очекују даљи притисак, провокације и покушаје да се Иран увуче у "управљану ескалацију".

Уверени су да Израел наставља да планира војну акцију без обзира на регионалне последице или резерве Вашингтона. Штавише, по мишљењу Техерана, ако Израел одлучи да нападне, учиниће све што је могуће да увуче Сједињене Државе у сукоб – иако Трамп очигледно жели да избегне нови блискоисточни рат.

На крају крајева, са САД заглављеним у унутрашњим политичким турбуленцијама и Израелом који напредује са стратешком одлучношћу, Вашингтон ризикује да буде увучен у сукоб, хтео то или не – завршавајући као прећутни партнер који "не стоји на путу" израелским акцијама, али и одбија да преузме одговорност за њихове последице.

Пезешкијан: Ако останемо уједињени, санкције нам не могу ништа

Нова слика сугерише да се Израел спрема за дугу конфронтацију као део нове фазе у блискоисточној геополитици. Ако Иран снажније одговори на израелске нападе, Сједињене Државе ће се суочити са тешким избором: интервенисати или изгубити контролу над ситуацијом. Интервенција би, заузврат, покренула егзистенцијална питања о будућности Ирана као државе.

Ипак, Техеран истиче да се не плаши уништења – и упозорава да би у тоталном рату "повукао Израел са собом".