Земље чланице Европске уније усвојиле су нови правни механизам којим се руска државна имовина у ЕУ задржава замрзнутом на неодређено време. Тачније све док, како је наведено, Русија не оконча "агресију на Украјину" и не исплати ратне репарације. Тако је Европска унија пренела на Европску комисију хитна овлашћења да настави блокаду око 210 милијарди евра руске државне имовине (девизних резерви Централне банке Русије, државних обвезница, средства руских државних банака у европским финансијским институцијама) без потребе за њеним периодичним обнављањем.
Званично саопштење о одлуци објављено је на сајту Савета ЕУ.
"Ова одлука је донета по хитном поступку како би се ограничила штета по економију Уније", наведено је у саопштењу.
На друштвеној мрежи Икс огласила се висока представница Европске уније за спољну политику и безбедност Каја Клас.
"ЕУ је управо одлучила да на неодређено време замрзне руску имовину. Ово осигурава да до 210 милијарди евра руских средстава остане на тлу ЕУ", рекла је Калас.
Усвајањем овог механизма, ЕУ је де факто напустила правило да се санкције обнављају једногласно сваких шест месеци, што је до сада омогућавало појединим чланицама, пре свега Мађарској и Словачкој, да гласањем против доведу у питање продужење мера и евентуално одмрзавање руске имовине.
У случају последње две земље није по среди изненадна русофилија већ чињеница да се 190 милијарди евра налази у белгијском финансијском депозитару "Јуроклиру", а у Француској још 18 милијарди евра.
Иако формално није донета одлука о конфискацији, ЕУ је по први пут везала државне девизне резерве једне земље за финансирање сукоба, релативизовала принцип имунитета централних банака, будући да су њихове девизне резерве до сада сматране готово апсолутно заштићеним по међународном праву, показала спремност да политички циљеви надјачају норме међународног права.
Уочи гласања премијер Мађарске Виктор Орбан упозорио на крај владавине права у ЕУ:
"Владавина права у Европској унији, данашњом одлуком, долази до краја, а европски лидери се стављају изнад правила. Уместо да штити поштовање уговора ЕУ, Европска комисија систематски силује европско право. То чини како би наставила рат у Украјини, рат који очигледно није могуће добити. Све се ово дешава усред бела дана, мање од недељу дана пре састанка Европског савета, најважнијег тела Уније за доношење одлука, које окупља шефове држава и влада. Овим се владавина права у Европској унији замењује владавином бирократа. Другим речима, бриселска диктатура је завладала."
Иако су се раније противиле, Белгија, Бугарска, Италија и Малта су на данашњем гласању у Савету Европске уније објавиле да подржавају дугорочно замрзавање руске имовине
Образложење Европске комисије
Они који су гласали "за" стали су иза објашњења Европске комисије која тврди да би враћање замрзнуте имовине Русији могло да изазове озбиљне поремећаје у европској привреди, као и да би могло "подстаћи хибридне нападе Кремља широм Уније". Тако је замрзавање оцењено као примерена мера ради избегавања даљих последица невиђених размера по економску ситуацију Европске уније.
Будући да је Брисел страховао да би, у случају евентуалног враћања новца Русији након будућег споразума, Белгија могла бити финансијски одговорна за надокнаду средстава, Европска комисија је из коначног текста уклонила све одредбе које су се односиле на кредитни аранжман и директно коришћење главнице замрзнуте имовине.
Иако су избегли да користе реч "конфискација", усвојени механизам везује судбину руске државне имовине за политичке услове, без јасно дефинисаног временског оквира. Критичари упозоравају да се тиме брише разлика између привремених санкција и трајног одузимања имовине, што би могло имати далекосежне последице по међународно право и глобални финансијски систем.
Одговор Москве стигао раније
Москва је на сличне потезе Запада реаговала још 8. новембра, када је руски председник Владимир Путин потписао указ којим се омогућава да део имовине страних инвеститора блокиране у Русији буде замењен за средства руских држављана замрзнута у иностранству.
Руски министар финансија Антон Силуанов раније је навео да је у иностранству блокирана имовина више од 3,5 милиона руских грађана, у укупној вредности од око 1,5 билиона рубаља (15 милијарди евра).
Британске банке противе се плановима о коришћењу око осам милијарди фунти замрзнутих руских средстава која се налазе код њих, упозоривши да британска влада није понудила да их обештети у случају потенцијалне одмазде Москве, пише "Фајненшел тајмс".
Словачки премијер Роберт Фицо рекао је раније данас да, на самиту Европске уније, неће подржати ништа везано за војне издатке Кијева, чак и ако би морао тамо да седи до Нове године.