Свет

НАТО више није вечан: Монроова доктрина на Трампов начин

Америка ће се у првом реду посветити сопственој, западној хемисфери. То је повратак Монроовој доктрини, онако како је види Трамп
НАТО више није вечан: Монроова доктрина на Трампов начинGetty © stock photo/Saulo Angelo

Постоје људи који касно схватају шта се дешава. Или – никада. Рецимо, шефица Европске комисије Урсула фон дер Лајен је у обраћању о стању нације у Европском парламенту 2022. године изговорила следеће: "Не би требало да изгубимо из вида начин на који аутократи циљају наше земље. Страни субјекти финансирају институте који поткопавају наше вредности. Њихове дезинформације се шире са интернета до ходника наших универзитета... Ове лажи су токсичне за наше демократије."

Томе је додала: "Морамо се боље заштитити од злонамерног мешања... Нећемо дозволити да тројански коњи било које аутократије нападну наше демократије изнутра".

То је било готово дословно понављање речи тадашњег председника САД Џозефа Бајдена, који је раније исте године, у Кући независности, у атмосфери језивог осветљења, изговорио: "Апетити аутократа се не могу задовољити. Морамо им се супротставити. Аутократе разумеју само једну реч: Не. Не, нећете ми узети земљу. Не, нећете ми узети слободу. Нећете ми узети будућност… Диктатор, који је одлучан да обнови империју, никада неће моћи да победи љубав народа према слободи. Бруталност никада неће победити вољу слободних. Украјина никада неће бити победа за Русију. Никада", чему је уследио дуготрајни, френетичан аплауз.

Бајден је томе додао патетичан позив: "Будите уз нас. Ми ћемо стајати уз вас. Хајде да кренемо напред… са трајном обавезом да будемо савезници не таме, већ светлости. Не угњетавања, већ ослобођења. Не ропства, већ слободе".

Трампова "неопходна корекција"

Како примећује бивши британски дипломата и обавештајац Алистер Крук на сајту "Фондација стратешке културе", стратегије националне безбедности (СНБ) периодично израђују америчке администрације.

Али, углавном ови документи, наставља Крук, представљају идеализовану верзију спољне и безбедносне политике америчких администрација и немају велики практични значај управо због онога што је изостављено: због укорењени политичких и економских интереса САД, као и дубоког консензуса о спољној политици, који контролише класа дубоке државе и политика које заступају мега-донатори.

С новом, такозваном Трамповом СНБ је другачије. САД, тврди бивши британски дипломата, "више неће подржавати светски поредак попут Атласа и очекују да Европа преузме свој део одбрамбеног терета".

У њему се критикује ранија тежња САД ка глобалном примату као "неуспех", који је, на крају, ослабио Америку, а Трампова "нова политика" се истиче као "неопходна корекција" ранијих ставова.

Нова Монроова доктрина

У СНБ мења се приступ не само спољној, већ и унутрашњој политици САД. За Бајдена, Трамп и републиканци из МАГА "представљали су екстремизам који прети самим темељима наше републике".

Поента ове апокалиптичне поруке се проширила преко Атлантика, у Европу, међу бриселским политичким елитама. Унутрашње тржиште ЕУ, засновано на регулативи, додаје Крук, требало је да замени све политичке сукобе техно-менаџеризмом. Европским елитама, примећује овај бивши британски дипломата, био је очајнички потребан "систем вредности" како би попуниле празнину у идентитету ЕУ.

Резултат је био предвидљив: европски владајући слојеви постају изоловани, непопуларни и усамљени.

С тим у вези је и став према Украјини. Како се наводи у овом документу, "САД желе да преговарају о брзом прекиду непријатељстава како би се стабилизовале европске економије, како би се спречила ненамерна ескалација или ширење рата, и поново успоставила стратешка стабилност са Русијом".

То још није трајни мир, који би отклонио узроке непријатељстава, као што то тражи Москва, већ само "прекид ватре", који би требало да омогући "реконструкцију Украјине" и њен "опстанак као одрживе државе".

Због тога се оштрица непријатељства усмерава према "европским званичницима, који имају нереална очекивања од рата", а владају путем "нестабилних мањинских влада, које газе основне принципе демократије" и "сузбијају опозицију".

Велика већина Европљана жели мир, наставља се у овом документу, али та жеља се не претвара у политику. То ствара политичку кризу у Европи зато што европске државе, заробљене у политичкој кризи, не могу да спроведу неопходне реформе.

Можда најзначајнији аспект у смислу практичног утицаја јесте референца на "укидање НАТО-а као стално растућег савеза", додаје овај бивши британски дипломата, а то је, сама по себи, значајна промена.

Односно, за сада "трансатлантски односи" остају на снази, али више не представљају централни део спољне политике САД. Америка ће се у првом реду посветити сопственој, западној хемисфери. То је повратак Монроовој доктрини, онако како је види Трамп.

Амерички интереси на првом месту

Како уочава Крук, СНБ проглашава либералне и технократске елите ЕУ главном претњом за будућност Европе, регионалну стабилност и, што је вероватно најважније, претњом по америчке интересе. Зато се залаже за "подршку патриотској десници" и "неговање отпора“ према тренутној путањи Европе.

Доводи се у питање и да ли ће неке европске државе уопште остати амерички савезници с обзиром на курс којим су кренуле. Управо то изазива панику и хистеричне реакције у (Западној) Европи.

Трампов претходник Бајден је Русију схватао као спољну претњу по Америку, (нешто слично унутрашњој претњи, коју је оличавала МАГА), а САД су остале "Град на гори", у епском,  космичком рату између сила светлости и таме.

Трамп је напустио овај манихејски и мисионарски поглед на свет. Русије је сила са којом се може разговарати (онда када то допуштају амерички интереси), а Кина више није егзистенцијална претња. Америка окреће леђа европској владајућој класи, додаје Крук, која је све напустила како би угађала Америци. Амерички савезници, окупљени унутар НАТО-а, престали су да буду безусловни савезници.

НАТО се више не доживљава као "вечни савез". Он, на концу, може бити и распуштен. Све зависи. У првом реду, од конкретних америчких, трговинских и војних интереса.

image
Live