Док је западни свет покушавао да Русију промовише у највећег, ако не и јединог "светског негативца" због Специјалне војне операције у Украјини, широм планете вођени су бројни сукоби.
У многим случајевима, били су већи, обимнији и страшнији него онај који се води против кијевског режима.
Према статистичким подацима различитих организација, попут УЦДП (Програм за прикупљање података о сукобима у Упсали), у претходних 365 дана било је више од 50 конфликата у 36 земаља, који испуњавају дефиницију оружаног сукоба с најмање 25 борбених жртава годишње.
Шири критеријуми, који укључују мање побуне, урбане ратове између банди или криминалних група, показује преко 110 активних конфликата у години за нама.
Рат у Појасу Газе
Највећи сукоб вођен је у Појасу Газе, између Израела и Хамаса, који је ново поглавље добио средином марта.
Рат који је почео 2023. године прекинут је примирјем у јануару, али је 18. марта, у раним јутарњим часовима, Израел покренуо изненадни ракетни и артиљеријски напад, у којем је страдало више од 400 Палестинаца, укључујући 263 жене и деце.
Операција под шифром "Моћ и мач" коју су спровеле Израелске одбрамбене снаге (ИДФ), изведена је у координацији са Сједињеним Државама.
Следећег дана, израелска војска је објавила да спроводи копнену офанзиву како би повратила коридор Нецарим, из којег се повукла у фебруару.
Потпуно уништење Газе, за чију ће обнову, према информацијама Уједињених нација, бити неопходно најмање 70 милијарди долара, покренуло је хуманитарну кризу. Због забране уласка хуманитарне и медицинске помоћи, број страдалих премашио је 60.000 и рат је, барем тренутно, окончан након интервенције америчког председника Доналда Трампа.
Представници Египта, Катара и Турске потписали са Трампом документ о прекиду ватре у Гази током међународног самита у летовалишту Шарм ел Шеик на Црвеном мору.
Примирје је, наравно, више пут прекидано, али је и даље на снази, иако су настављене мање војне акције – укључујући циљање високих команданта Хамаса.
Хуманитарна помоћ стигла је у Газу у којој се настављају страдања због услова немогућих за живот, али и поплава које су погодиле овај део Палестине.
Израел и даље забрањује да камиони са храном и медицинском помоћи стижу у Појас Газе у пуном капацитету, али, дозвољава, на пример, увоз најновијих "ајфон" телефона, за које, парадоксално, постоји помама у региону у којем је БДП по глави становника пао на само 161 долар, што је међу најнижима на свету.
Израелски напад на Иран
Ратовао је Израел на различитим фронтовима у 2025. години, није се либио да нападне кога год је желео знајући да му Американци чувају леђа.
У јуну је извео напад на Иран под именом "Успон лава", када је циљано више од стотину локација широм Ирана, укључујући постројења за прераду нуклеарног горива и станове високих војних званичника.
Напад је био највећи од иранско-ирачког рата током осамдесетих година прошлог века и њиме је започео 12-дневни рат у којем је страдало више од 1.200 људи, уз скоро 8.000 рањених.
Америчко бомбардовање иранских нуклеарних постројења
Рат Израела и Ирана окончан је интервенцијом Сједињених Америчких Држава која, овога пута, није била мировна.
Америчко ратно ваздухопловство и морнарица напале су 22. јуна три нуклеарна постројења у Ирану – постројење за обогаћивање уранијума Фордоу, нуклеарно постројење Натанз и Центар за нуклеарну технологију Исфахан били су циљани са четрнаест бомби.
Напад је био једина офанзивна акција САД у овом рату, који је завршен прекидом ватре два дана касније, а уједно и први амерички напад на иранску мету од атентата на Касема Сулејманија 2020. године, као и први на територији Ирана од поморске офанзиве 1988. године.
Процена Пентагона је да је ирански нуклеарни програм уназађен за најмање две године, Трамп је с друге стране изјавио да су удари "потпуно и тотално уништили" кључна иранска постројења за обогаћивање уранијума, а онда и запретио да ће то поново урадити уколико руководство Ирана покрене програм негде другде.
Иран је одговорио нападом на америчку базу у Катару, да би следећег дана Трамп објавио прекид ватре између Ирана и Израела.
Иран је обуставио сарадњу са Међународном агенцијом за атомску енергију (ИАЕА), а рат против Израела додатно је поларизовао цео Блиски исток и довео до забринутости о ширем регионалном рату, укључујући ризик од инволвирања других држава и повећање цивилних жртава.
Амерички напади на бродове код Венецуеле
Доналд Трамп дуго је желео Нобелову награду за мир, није је добио, отишла је у руке венецуеланске опозиционарке Марије Корине Мачадо, али се хвалио да је од доласка на власт окончао чак осам ратова.
Међутим, неке је и сам започињао, а осим напада на Иран, 2025. биће обележена и америчком интервенцијом у Карипском мору.
Трамп је распоредио снаге у близини Венецуеле и започео серију напада на бродове и чамце које је оптужио да превозе дрогу. САД, а пре свих Трамп и његов министар одбране Пит Хегсет, инсистирају на борби против шверца наркотика, због чега су покренуте и акције заплењивања венецуеланских танкера.
Ипак, многи ове акције виде као појачан притисак на венецуеланског председника Николаса Мадура.
Мадуро, коме Америка на терет ставља "нарко-тероризам", изјавио је да Вашингтон измишља рат против њега. Венецуеланска власт је такође најавила масовну мобилизацију војске и цивила како би се одбранила од потенцијалних америчких напада. Мадуро је поручио непријатељима да ће се бранити и да неће "грингоси" пљачкати богатства венецуеланске земље.
Недавно је и "Џералд Форд", највећи амерички носач авиона, ушао у Карипско море, што само представља наставак прилива америчког наоружања и појачавање притиска на Венецуелу.
Трамп је, правдајући ударе на бродове, рекао да су нарко-картели "незаконити борци" и да су пловила које напада САД део "оружаног сукоба".
Сукоб на граници Авганистана и Пакистана
Почетком октобра беснео је сукоб на граници Авганистана и Пакистана који је трајао десетак дана.
Тада је Пакистан извео ваздушни напад на авганистанску престоницу Кабул, циљајући лидера милитантне групе пакистанских талибана (ТТП).
Талибани су рекли да је њихов напад био одговор на кршење авганистанског ваздушног простора.
Касније је Авганистанско ратно ваздухопловство напало пакистански град Лахор.
Непријатељства су трајала дуж целе линије Дуранда на авганистанско-пакистанској граници, борбе су вођене у седам пограничних провинција и однела су више десетина живота, уз присилно исељење више од 5.000 цивила у Авганистану.
Кратки рат Индије и Пакистана
Традиционална нетрпељивост две азијске земље кулминирала је на пролеће и претворила се у кратки рат Индије и Пакистана.
Кратак, али интензиван конфликт избио је након терористичког напада у Кашмиру у априлу, који је одјекнуо интензивним војним мерама и оптужбама обе стране.
Индија је покренула ракетне и артиљеријске ударе на циљеве унутар Пакистана (Операција Синдур) као одговор на напад у Кашмиру. Пакистанске снаге су узвратиле ватром и гранатирањем.
Пакистан је затворио ваздушни простор за индијске авионе, што је имало утицај и на цивилне летове и регионалну економију.
Сукоб је трајао неколико дана пре него што је постигнут прекид ватре средином маја.
Обе стране су претрпеле губитке, а тензије су остале високе упркос дипломатији и међународном посредовању.
Масовна расељавања због окршаја на граници Тајланда и Камбоџе
Још источније ситуација још напетија и никако се не смирује. Тајланд и Камбоџа заратили су у јулу, тада је петодневни рат довео до стотина погинулих и великог расељавања.
Уследило је примирје, али је у децембру дошло до нових ескалација, па чак и ваздушних напада.
Сукоб се поново распламсао након инцидента са мином која је тешко повредила тајландског војника, што је довело до узајамних артиљеријских и ваздушних напада дуж спорног граничног појаса.
Ти напади трају и даље, упркос и Трамповим покушајима да их оконча.
Председник САД објавио је да су се лидери Тајланда и Камбоџе током разговора са њим сложили око прекида ватре. Међутим, ниједан од лидера није поменуо споразум у изјавама након позива, а тајландски премијер Анутин Чарнвиракул јавно је објавио да нема прекида ватре.
За то време, обе стране броје жртве, скоро 300.000 цивила напустило је домове у потрази за сигурним склоништем.
"Црни континент" у пламену
Док су очи света упрте претежно у неке комерцијалније конфликте, на тлу Африке букте ратови који доводе до хуманитарних катастрофа, посебно у Сахелу.
Према истраживањима, на "црном континенту" је у години за нама било 15 великих оружаних сукоба, више од 30 побуна и конфликата нижег интензитета који су довели до највећег броја жртава у трећој деценији 21. века и више милиона расељених.
Сахел је гранична је зона у Африци која се протеже од Атлантског океана до Црвеног мора одмах јужно од Сахаре. Обухвата делове више држава: Мали, Нигер, Буркина Фасо, Чад, Мауританија, Сенегал, Судан, Камерун, Гвинеја и друге.
Овај регион је дугорочно суочен са сиромаштвом, политичком нестабилношћу, климатским шоковима и слабим државним институцијама – фактори који су погодују екстремизму и оружаним сукобима.
Тренутно је најмање најмање седам држава под војном влашћу:
- Мали – води га војна власт након два удара 2020. и 2021. и продужења прелазне власти без избора.
- Буркина Фасо – Капетан Ибрахим Траоре на власти је од 2022. године.
- Нигер – војна власт преузела власт 2023. и продужава прелазну фазу.
- Гвинеја – била под војном влашћу од 2021. године, тренутно у фази прелазног пута ка "обнови демократије" који је спор и контроверзан.
- Гвинеја Бисао – најновији удар у новембру прошле године довео војску на власт и укинуо цивилне институције.
- Судан – такође од 2021. под генералском управом. Упркос унутрашњим конфликтима, војска остаје централна власт.
- Мадагаскар – војни удар у 2025. године довео је војску на чело државе.
Грађански рат у Судану који траје од 2023. године
Судан је две и по године у канџама грађанског рата у којем се Суданске оружане снаге сукобљавају са паравојном групом Снаге за брзу подршку (РСФ), коју међународне институције оптужују да има подршку Уједињених Арапских Емирата.
Рат је гурнуо десетине милиона људи у хуманитарну кризу, а последњих седмица сукоби су интензивирани.
Током 2025. окршај се проширио на Дарфур и друге области, где је РСФ заузео град Ел-Фашир, као и кључна нафтна поља попут Хеглига, што озбиљно утиче на регионалну економију и стабилност.
Извештаји указују на широко распрострањене злочине над цивилима, укључујући киднаповања и смакнућа, али и на регрутовање деце и њихово обучавање за учешће у оружаним дејствима.
У рату између РСФ-а и суданске војске који траје већ три године до сада је убијено најмање 150.000 људи, више од 12 милиона приморано је да напусти своје домове, а њих скоро 25 милиона суочено је са акутном глађу. Обе стране су оптужене за ратне злочине и нападе на цивиле.
На подручју сукоба пронађено је британско оружје, док је међу страдалим борцима било и украјинских плаћеника.
М23 у Конгу
Конфликт између владе ДР Конга и побуњеничке групе М23 ескалирао је почетком године извршним офанзивама у источним провинцијама Северни и Јужни Киву.
М23 наводно добија подршку Руанде, која такве наводе негира. Борбе су део дуготрајног, вишегодишњег рата због контроле територија, етничких тензија и богатих рудних ресурса.
М23 или Покрет 23. марта, једна је од више од 100 наоружаних група које се боре против конгоанских снага у минералима богатом источном Конгу. Присутан је у провинцији Северни Киву у областима које се граниче са Руандом и Угандом и има више од 8.000 бораца.
Име је добио по датуму потписивања споразума 2009. између Националног конгреса за одбрану народа (ЦНДП), побуњеничке групе коју предводе Тутси, и Владе Конга о окончању побуне коју су предводили Тутси на истоку државе.
М23 је створен 2012. године након што су се бивше трупе ЦНДП-а побуниле против Владе ДР Конга, оптужујући је да није спровела споразум из 2009. и није интегрисала Тутсије у војску, заштитила мањине и равномерно расподелила ресурсе.
Група тврди да је њихов циљ да заштите интересе конгоанских Тутсија и других мањина од група Хутуа које су побегле у ДР Конго након што су учествовале у геноциду Тутсија 1994. године.
Борбе су трајале до краја 2025. и укључивале мисије у градовима Гома, Валикале, Бутембо и Увира. Извештаји наводе да је стотине цивила убијено, милиони расељени, а да су болнице преплављене рањенима и повређенима.