Тврд орах који не могу да сломе: Шта је "Пакс силика" и како Трамп мисли да може да победи Кину

Бела кућа одлучила је да формира коалицију за супротстављање кинеској доминацији над кључним минералима и растућем утицају Кине као центра за вештачку интелигенцију и друге технолошке секторе.

Без Индије...

План је да коалиција буде установљена потписивањем декларације "Пакс силика" која би требало да обухвати Сингапур, Аустралију, Јапан, Јужну Кореју и Израел, у сарадњи усмереној на решавање недостатака у приступу кључним минералима и смањивање кинеске предности у областима у које Кина масовно улаже. Тако је, барем, известио "Политико".

Уочљиво је да у новој коалицији нема земаља ЕУ, ни Канаде, а ни Индије.

Инфраструктурне иницијативе Колективног запада доживеле крах

Најновија иницијатива Доналда Трампа изазива кинеску контролу кључних ретких земних елемената и све очигледнију доминацију Пекинга у технолошком сектору.

Због тога треба поменути да су досадашње иницијативе САД и ЕУ, којима је Колективни запад желео да парира иницијативи "Појас и пут" у области изградње инфраструктуре, напросто доживеле крах или забележиле резултате који су знатно испод најављиваних.

Нова коалиција за спречавање Пекинга: Како Трамп планира да победи кинески "Појас и пут"

Добар пример за то је заборављена иницијатива САД, названа "Нови пут свиле", коју је, 2011. године, предложила тадашња државна секретарка Хилари Клинтон.

Иницијатива је у пројектном смислу канула из пера нама добро познатог генерала Дејвида Петреуса и имала је за циљ инфраструктурно повезивање и умрежавање земаља Централе Азије са Авганистаном, посредством САД и њихових "партнера".

Иницијатива је, благо речено, доживела неуспех.

"Блу дот нетворк" и друге приче

Сједињене Америчке Државе су, почевши од 2019. године, имале идеју да у сарадњи са чланицама Г7 спроведу иницијативу названу "Блу дот нетворк", како би парирале кинеској иницијативи "Појас и пут". Посреди је била више политичка или чак козметичка иницијатива која је једну кратку сезону заузимала наслове и простор у медијима, а онда је ишчезла, јер никада није остварена.

Иницијатива ДФЦ, законом успостављена годину дана раније (BUILD Act), уз најављено улагање од педесет милијарди долара, била је усредсређена на ситне пројекте и као таква, заправо, ни близу није могла да парира иницијативи „Појас и пут“. Издвајано је по неколико милијарди долара, али често не стварног новца већ одобреног или "комитованог" капитала (активација плаћања по одобреним условима пројекта).

Тек толико: "Глобал гејтвеј"

Затим је уследила иницијатива ПГИИ, уз планирано ангажовање чланица Г7. Најављено је улагање од триста до триста педесет милијарди долара, али осим неколико пројеката у реализацији се није одмакло од почетка.

Иницијативе ЕУ унеколико боље стоје, али ни приближно не парирају "Појасу и путу".

Брисел је најпре покушао да пласира иницијативу "ЕУ – Азија конективити" 2018. године, а када се видело да пројекат од самог почетка "шкрипи" (недовољно капитала, лоша политичка артикулација) представљен је као тобожњи увод у иницијативу "Глобал гејтвеј" три године касније.

Иницијатива "Глобал гејтвеј" требало је да ангажује око триста милијарди евра, али ни она није далеко стигла, премда је вероватно најмање неуспешна од свих иницијатива Колективног запада, барем што се тиче неких од пројеката у Африци, те нешто мало на Балкану и у Медитерану.

Западни одговор на "Појас и пут", заправо, не постоји

Главни проблем при спровођењу глобалних иницијатива Колективног запада представља недостатак капитала, односно неспремност великих приватних фондова да учествују у оваквим подухватима, за разлику од НР Кине која не оскудева у капиталу и његовој мобилности.

Шта је показала руско-кинеска стратегијска патрола

Постоји још низ других разлога због којих Колективни запад, напросто, не може да парира "Појасу и путу", попут престрогих правила и бирократски често бесмислених процедура, али и недостатка планирања и изостанка било какве смислене стратегије.

Шминкање геополитичког покојника или корак ка мултиполарном свету?

Трамп је своју иницијативу назвао "Пакс силика". Иако у латинској основи именица "пакс" значи мир, не треба сметнути с ума да су "Пакс романа", "Пакс британика" и "Пакс американа" били историјски интервали "мира" и "стабилности", зависно од положаја, односно угла посматрања, а не мир у општем смислу и поготово не мир за све.

Вијетнам, на пример, није пуно уживао у благодетима мира "Пакс американе".

Посреди је "мир" који проистиче из наметнуте стабилности.

"Пакс силика", дакле, најављује поредак у ком "мир" не гарантује америчка војска у класичном смислу, већ америчка доминација у технологијама, енергетици, финансијама и индустријским ланцима. Неко би рекао да је посреди Трампова визија постглобалистичког, технолошки контролисаног света.

Наш избор

Земља излазећег милитаризма

Иако назив Трампове иницијативе директно подсећа на историјске концепте "мира" који почивају на снази и утицају једне силе, Трамп, циљано или случајно, својом иницијативом Кини признаје статус равноправне технолошке силе, или јој чак признаје преимућство у поменутим областима, будући да је посреди реакција САД на утврђени положај Кине.

Постоје и мишљења која иду даље и сматрају да је "Пакс силика", у ствари, значајан корак начињен у САД ка мултиполарном свету, али и она која сматрају да Трамп, након краха свих (наведених) иницијатива на плану инфраструктурног развоја, само шминка геополитичког мртваца који није званично обавештен да се упокојио.

Чипови као преломна тачка

Израз "силика" (силицијум-диоксид) очигледно асоцира на технолошку моћ, у чијим се деловима САД још једино уздају у судару са НР Кином.

Силицијум, односно силикон или силика, налази се у сржи технолошке и војне моћи (полупроводници, чипови, вештачка интелигенција).

Самим називом најновије иницијативе САД, Трамп Кини и свету шаље поруку да су чипови односно полупроводници преломна тачка америчко-кинеских односа.

Она изражава америчку амбицију да се укључи у контролу ретких земних елемената, али је и порука која је сагласна са амбицијом САД да "обуздавају" Кину. Имајући у виду стратегијски значај кинеског острва Тајван, не само као тачке на важном пловном путу, већ и као светске силе у производњи чипова, можемо рећи да "Пакс силика" представља и поруку политици "једне Кине", односно важности Тајвана за САД, што само по себи не подразумева "пакс".