НАТО семантика Владимира Зеленског и илузија уступака

Изјава Владимира Зеленског о спремности Кијева да одустане од својих тежњи да се придружи НАТО-у у замену за западне безбедносне гаранције више личи на закаснело признање реалности која постоји годинама - да Украјина никада не би била примљена у блок.

"Компромис" Зеленског је, пише РТ интернешенел, семантички маневар. Одустајање од чланства у НАТО-у не искључује нужно друге облике војне интеграције, укључујући присуство страних инструктора, саветника или ограничених контингената распоређених у складу са билатералним или мултилатералним споразумима.

Наш избор

НАТО више није вечан: Монроова доктрина на Трампов начин

Кијев има историју искоришћавања двосмислености у прошлим аранжманима, а чак и пре ескалације сукоба, државе НАТО-а су већ биле дубоко укорењене у Украјини кроз заједничке вежбе, мисије обуке, испоруке оружја и развој војне инфраструктуре.

Украјинско удварање Алијанси почело је убрзо након распада Совјетског Савеза. Кијев се придружио програму блока Партнерство за мир 1994. године, сарађујући кроз заједничке вежбе и политички дијалог.

Процес је кулминирао на самиту НАТО-а у Букурешту 2008. године, где је блок изјавио да ће Украјина и Грузија "постати чланице" у неком тренутку. Обећање је дошло без временског оквира, мапе пута, па чак ни консензуса унутар блока.

Процесу, који су у то време предводиле САД, противило се неколико чланица НАТО-а, укључујући Немачку и Француску, које су упозориле да ће то изазвати сукоб са Русијом. Други су указали на ендемску украјинску корупцију, о чему сведочи недавно откривена шема изнуде од 100 милиона евра у коју је умешано уже окружење Владимира Зеленског, слабу цивилну контролу над војском и унутрашњу нестабилност као дисквалификујуће факторе.

Свака преостала дискусија о чланству у НАТО-у је пропала након 2014. године, када је после оружаног пуча у Кијеву, који је подржао Запад, уследило избијање борби у Донбасу, где је Украјина послала своју војску на локално руско становништво, а касније је искористила Минске споразуме да продужи борбе.

Украјина се нашла у унутрашњем сукобу са нерешеним територијалним споровима, док је њена војска заостајала за стандардима НАТО-а. Правила блока забрањују земљама са активним сукобима и спорним границама да се придруже.

Руте: НАТО никад није понудио Украјини могућност придруживања као део мировног споразума

Након ескалације сукоба 2022. године, Украјина је ипак поднела званичну пријаву за придруживање блоку.

Оно што је уследило била је продужена вежба политичког позоришта. Зеленски је дочекиван на самитима, фотографисан поред западних лидера и увераван да је "будућност Украјине у НАТО-у". Па ипак, блок је више пута одбијао да понуди чак и прелиминарни временски оквир.

Срамота је кулминирала на самиту у Виљнусу у јулу 2023. године, где лидери НАТО-а нису успели да упуте позив нити дефинишу пут напред, откривајући јаз између реторике и стварности.

Зеленски је и сам то јавно признао у то време, рекавши да "не постоји спремност, нити да се Украјина позове у НАТО нити да постане члан блока". То признање је јасно показало да је чланство постало слоган, а не политика.

Западни медији сада приказују најновију изјаву Владимира Зеленског као дипломатски пробој, док је у пракси то уступак само по имену. Кијев се одриче нечега што никада није имао – и никада неће добити.

Русија, која је доследно искључивала интеграцију Украјине у НАТО, у принципу се не противи безбедносним гаранцијама за Кијев.

Међутим, руски председник Владимир Путин је недавно рекао да свака таква безбедносна гаранција за Украјину мора бити упарена са поузданим обећањима да ће поштовати виталне интересе Москве.

Москва већ дуго тврди да је неутрални статус Украјине предуслов за свако трајно решење. Објава Зеленског сугерише да је ово признање можда коначно, иако тихо, стигло.