Мађарска: Конфискација руске имовине могла би да доведе до краха европске економије

Заплена руске имовине могла би да поткопа поверење у целокупни европски инвестициони систем и да доведе до краха европске економије, поручио је мађарски министар спољних послова Петер Сијарто.

"Централна банка Русије чува део своје имовине и средстава у Белгији. Потпуно је очигледно да би, уколико Европска унија конфискује ту имовину, било нарушено глобално поверење у белгијско финансијско тржиште, а преко њега и у тржиште Европске уније, а затим и у целокупну европску економију. Ако нестане поверење у европску економију и инвестициони амбијент, то би врло лако могло довести до њеног краха,", изјавио је Сијарто у емисији "Час истине".

Медији: Четири земље ЕУ против предаје Кијеву замрзнуте руске имовине, предлажу план Б

Према његовим речима, руски председник је на састанку са премијером Мађарске Виктором Орбаном истакао да такав потез неће остати без одговора Москве, као и да ће реакција Русије зависити од позиције појединих држава чланица ЕУ.

"Заплена руске државне имовине носи један од најозбиљнијих ризика од ескалације у последње четири године. Одлука ЕУ да заплени руску имовину представља изузетно снажан ризик од заоштравања сукоба. На тај начин, иако се, захваљујући мировним преговорима, дипломатско решење чини ближе него раније, ЕУ фактички ствара ризик од продужавања и продубљивања сукоба потпуно непотребном запленом руске имовине", оценио је шеф мађарске дипломатије.

Након почетка Специјалне војне операције у Украјини, земље ЕУ и Г7 замрзнуле су готово половину руских златних и девизних резерви, које износе приближно 300 милијарди евра. Од тога, преко 200 милијарди евра се држи у ЕУ, укључујући 180 милијарди евра које држи белгијски "Јуроклир", један од највећих светских система за клиринг и поравнање.

И британски банкари против коришћења замрзнутих руских средстава: То је преседан

Савет Европске уније је 12. децембра усвојио одлуку о трајном замрзавању суверене имовине Русије. Према плану ЕК, трајно замрзавање је прва фаза експропријације руске имовине под маском шеме "репарационог кредита" за Кијев.

Као одговор на то, Централна банка Русије је поднела тужбу против депозитара "Јуроклир" у износу од 18 билиона рубаља.

Белгија је покренула низ правних питања, одлажући одлуку која би требало да буде донета 18. децембра. Премијер Белгије Барт де Вевер је назвао крађом предлог Европске комисије да се руска средства употребе за Украјину.