САД су разговарале са украјинским и европским лидерима у Берлину о потенцијалном мировном споразуму између Украјине и Русије. Какав је био исход и шта се дешава следеће?
Шта се догодило на преговорима о Украјини у Берлину?
Разговори су се фокусирали на безбедносне гаранције које би САД и Европа могле да понуде Украјини као део будућег мировног споразума са Москвом.
Европски лидери су објавили заједничко саопштење са списком безбедносних гаранција на столу. Оне су укључивале:
- "Мултинационалне снаге" предвођене Европом за подршку украјинској војсци и одбрану њеног неба и мора.
- "Правно обавезујућу обавезу" Велике Британије и других европских земаља да "предузму мере за обнављање мира и безбедности у случају будућег оружаног напада".
- Европска подршка приступању Украјине ЕУ.
- "Одржива и значајна подршка" из Европе како би се помогло Украјини да "изгради своје оружане снаге", које би требало да остану на мирнодопском нивоу од 800.000 војника.
- "Механизам за праћење и верификацију прекида ватре" предвођен САД ради "раног упозоравања на било какав будући напад".
- Улагање у обнову Украјине, што може укључивати руску суверену имовину која је замрзнута у Европи.
Зашто су ови преговори важни?
Европски лидери су необично позитивно говорили о овим предлозима за одбрану Украјине. Кијев жели да САД пошаљу трупе у Украјину као "помоћну жицу" како би спречиле евентуалне руске нападе, али је - пише "Гардијан" - добио "другу најбољу ствар", европске НАТО трупе на терену.
У заједничкој изјави коју су потписали лидери Велике Британије, Француске, Немачке, Италије и седам других европских земаља наводи се да би ово "пружало робусне безбедносне гаранције и мере подршке економском опоравку за Украјину у контексту споразума о окончању рата". Немачки канцелар Фридрих Мерц, рекао је новинарима: "Сада имамо шансу за прави мировни процес".
Да ли је сукоб завршен?
Не. Ово је нека врста шатл дипломатије са Украјином и њеним европским савезницима с једне стране и Русијом с друге.
Након Берлина, амерички преговарачи предвођени изаслаником Стивом Виткофом и зетом Доналда Трампа, Џаредом Кушнером, вратиће предлог Русима.
Постоји велика могућност да Руси не прихвате трупе из земаља НАТО-а у Украјини, наводи "Гардијан". Кремљ је у прошлости рекао да је ово црвена линија. Штавише, НАТО инфраструктура на границама Русије је био и један од узрока започињања Специјалне војне операције, што британски лист не наводи, а шеф руске дипломатије Сергеј Лавров, као и други високи званичници Русије, више пута је позвао Европљане да у тражењу мировног решења разумеју узроке сукоба.
Амерички званичници, упознати са преговорима, тврде да је Русија спремна да потпише споразум са овим безбедносним гаранцијама за Украјину, али је Трампова администрација раније била превише оптимистична у погледу постизања прекида ватре, пише британски лист.
И друго, две стране се још увек нису сложиле око тога шта да раде са оним што западњаци зову "окупираним територијама", а што су територије које су након референдума присаједињене са Руском федерацијом и ушле су и у њен Устав.
Американци, наводно, разматрају претварање истих у "економске слободне зоне". То, објашњава британски лист, заправо значи да Украјина треба да пристане на "територијалне уступке".
Амерички преговарачи су рекли да су на 90 посто пута до договора. Али нека од најтежих питања остају нерешена, а у понедељак увече Владимир Зеленски је поновио да Украјина никада неће признати "окупирану територију" као руску, нити ће бити "економских слободних зона" под руском контролом.