Кључно питање пред самит челника ЕУ који ће бити одржан сутра је - хоће ли се Европска унија одржати на окупу или ће Доналд Трамп успети да је подели.
Неслагање међу европским владама око коришћења замрзнуте руске имовине за финансирање обнове Украјине, разоткрива дубљу поделу на континенту о томе како се носити са новим светским поретком и невиђеним притиском из САД-а, пише бриселски "Политико".
"Желе да нас ослабе", рекао је високи званичник ЕУ упознат са трансатлантским односима и припремама за самит.
Пред Европским саветом су два задатка. Лидерима су потребни опипљиви резултати, посебно у вези са финансирањем Украјине. Али, водеће владе такође кажу да морају да се залажу за ЕУ када Бела кућа покушава да утиче на политику, а све више европских лидера - од мађарског премијера Виктора Орбана до чешког премијера Андреја Бабиша - одбацује устаљене ставове Брисела.
ЕУ би била "озбиљно оштећена годинама" ако не успе да постигне договор о финансирању Украјине, рекао је немачки канцелар Фридрих Мерц у интервјуу за немачку телевизију.
"И показаћемо свету да смо у тако кључном тренутку наше историје неспособни да стојимо заједно и делујемо у одбрани властитог политичког поретка на европском континенту", додао је.
Трампова администрација је подстицала европске владе, барем оне које сматрају најпријатељскијим, да одбију план коришћења 210 милијарди евра руске имовине за финансирање Украјине, потврдила су за "Политико" четири званичника ЕУ укључена у расправе.
Проблем није Белгија већ Трамп
Када су се челници ЕУ састали у Бриселу у октобру, нису успели да постигну договор о замрзнутом новцу јер се Белгија томе противила. Два месеца касније, јасно је да проблем Европске уније заправо није Белгија, већ Трамп, пише бриселски портал.
Европска комисија и најутицајније престонице су преговарале у међувремену, покушавајући да придобију белгијског премијера Барта Де Вевера, чија је подршка кључна јер се у његовој земљи налази већина руске имовине замрзнуте у Европи.
Расправе су се интензивирале током прошле недеље док је ЕУ настојала да да Белгији потребне гаранције.
Међутим, шансе за постизање договора су се погоршале уместо побољшале, рекао је високи званичник, који је желео да остане анониман.
"Хтео сам да плачем", рекао је он о расположењу на састанку министара за европске послове у Бриселу који су припремали самит.
Драматична ситуација за Украјину
Украјини је очајнички потребан новац јер се суочава са буџетским дефицитом од 71,7 милијарди евра.
Ако новац не почне да пристиже до априла, мораће да смањи јавну потрошњу, што би могло да утиче на морал и способност земље да настави да се брани.
Белгијска влада тврди да се њено противљење коришћењу руске имовине своди на потребу заштите властитих пореских обвезника од одговорности у случају да новац икада буде било потребе да се врати. За друге европске земље, ради се о широј геополитици.
Америчка кампања утицаја, у којој су званичници Трампове администрације заобилазили Брисел и комуницирали са престоницама путем неформалних канала, довела је до тога да су се Италија, Бугарска, Малта и Чешка придружиле групи земаља које се противе плану.
"Америка више није вођа слободног света"
Неуспех би био катастрофа за углед ЕУ у свету, рекли су европски званичници, с обзиром на поруку коју би послао не само Трамповој администрацији, већ и руском председнику Владимиру Путину.
Манфред Вебер, председник Европске народне партије десног центра, највеће политичке групације у ЕУ, дао је у уторак оцену стања односа.
"САД очито више нису вође слободног света", рекао је новинарима у Стразбуру.
"Трампова администрација се удаљава се од нас", додаје.
Банкротирана Украјина имала би слабију позицију у мировним преговорима, поткопавајући своје шансе за постизање трајног мира који јој је потребан за обнову.
Што ако не буде договора?
"Немам ни праву реч", рекао је естонски премијер Кристен Михал за "Политико" на питање што би се догодило ако ЕУ не успе да постигне договор.
Кијев треба да зна "да Европа подржава Украјину без обзира на све. Да не морају да прихвате лош договор."