Свет
Рађање мултиполарности: Против униполаризма, за право свих на слободан развој
Већина земаља Глобалног југа одбацује свет који почива на блоковским поделама и конфронтацијама, и инсистира на праву свих земаља на слободан развој, без (нео)колонијалне експлоатације, који је све до недавно карактерисао униполарни светски поредак под доминацијом Запада
Почетком 2000-их година, Џим О'Нил, економиста који је радио за инвестициону банку "Голдман Сакс", уочио је да четири велике светске економије – Бразил, Русија, Индија и Кина – убрзано расту и да ће заједно ускоро представљати значајан, ако не и претежан део светске економије.
Ствари су се доиста развијале у том смеру.
Кључан корак у томе био је разговор руског министра спољних послова Сергеја Лаврова са тадашњим министром спољних послова Бразила Селсом Аморимом, о концепту групе земаља које себе више нису виделе као део Истока или Запада, већ као глас Глобалног југа. Када се овој идеји придружила Јужна Африка, рођен је БРИКС.
БРИКС је данас постао синоним за мултиполарност. БРИКС је у међувремену прерастао у координациони форум, основан на две претпоставке: да ће земље у развоју расти много брже од земаља Запада и да ће им то обезбедити знатно већи политички и економски утицај.
То и јесте логика истинске мултиполарности.
Значај Колективног запада непрекидно опада, политички и економски земаља Глобалног југа непрестано расте. Наравно, многи на Западу не желе да виде ову темељну промену у свету.
Утврђивање нових правила светског поретка
На 17. самиту БРИКС-а, који је одржан 6. и 7. јула 2025. у Рио де Жанеиру, ова група земаља Глобалног југа потврдила је своју улогу у утврђивању нових правила светског поретка. Самит је одржан у тренутку када је мултиполарност постала нужност коју намећу дубоке и бројне геополитичке кризе – од рата у Украјини и ескалације кризе на Блиском истоку, од економске нестабилности све до кризе глобалног управљања.
БРИКС данас захтева радикалне промене светског поретка у корист Глобалног југа. Главне светске институције су и даље униполарне, што је својеврсни анахронизам. Пре свега, потребна је реформа ММФ-а и Светске банке. Мултилатерални трговински систем пролази кроз најтежу кризу од оснивања Светске трговинске организације 1995. године. Реформа СБ УН још није на видику.
Иначе, сарадња земаља БРИКС-а је експоненцијално расла у последњих 15 година и данас покрива веома широк спектар тема, што указује на растућу снагу земаља Глобалног југа. Сарадња је попримила сасвим конкретне форме. На пример, Истраживачки центар БРИКС-а за економска истраживања (ИПЕА) идентификовао је 184 области заједничког истраживања и сарадње, од пољопривреде све до свемирских агенција.
Трампова верзија мултиполарности
БРИКС, који и није војни блок, као и већина земаља Глобалног југа одбацује свет који почива на блоковским поделама и конфронтацијама, и инсистира на праву свих земаља на слободан развој, без (нео)колонијалне експлоатације, који је све до недавно карактерисао униполарни светски поредак под доминацијом Запада.
До сада је стари униполарни поредак представљала Г7 (Група седам најбогатијих држава Запада), али сада се фрагментира и сам Запад, за почетак на САД и Европску унију.
Недавно је и председник САД Трамп изнео амерички предлог мултиполарности о "Језгру 5" (Ц5), које би чинили САД, Кина, Русија, Индија и Јапан. Разлика између Трамповог контрапредлога, који би укључио већ формиране државе цивилизације, и реалности БРИКС-а, јесте у томе што ова организација прихвата цивилизације које се још нису сасвим формирале или које тек настају.
У Трамповом предлогу, међутим, нема места за земље Г7, као ни за Европску унију. У њему се нигде не помињу Макрон, Мерц, Стармер, Холандија, Белгија, итд, па чак ни Италија или иначе сасвим безначајна Канада. Још мање Клаус Шваб и Давос, Сорошеве идеје, Владимир Зеленски и његова клика.
У ствари, Трампов предлог мултиполарности је предлог "поретка великих сила", који почива на политичком реализму и на увиђању неопходности изградње нове међународне архитектуре.
Светова је много
Ми данас живимо у доба за многе неочекиваног повратка мултиполарности. То је, уосталом, природно стање света. Свет је одувек, пре историјски краткотрајног раздобља униполарности, био мултиполаран.
Заправо, светова је и у доба Хладног рата, како је то у свом чувеном Харвардском говору из јуна 1978. приметио руски писац Александар Солжењицин, одувек било много. Он се у време Хладног рата делио на први (капиталистички) и други (комунистички) свет.
Имали смо и трећи свет, а то је чињеница коју западна мисао већ дуго време превиђа. "Несумњиво је", додао је Солжењицин, "да је тај број далеко већи, само што смо превише удаљени да бисмо то спознали. Свака древна и дубоко укорењена, самосвојна култура, посебно ако је раширена на великом делу Земљине површине, представља засебан свет, пун загонетки и изненађења за западну мисао".
Говор Сожењицина је био пророчки. Руски писац је најавио или поново открио мултиполарност.
Уследила је књига "Теорија мултиполарног света" руског геополитичара Александра Дугина из 2011, која свет више не види као једнострану или биполарну силу, већ као арену којом доминира више центара моћи (полова), супротно глобалистичком либерализму, са фокусом на очување културних идентитета, суверенитета и традиционалних вредности насупрот америчком хегемонизму.
Дугин је у својој књизи заговарао мултиполарни поредак, где свака велика цивилизација – Русија, Кина, Европа, САД, Индија, исламски свет, Латинска Америка – има свој суверени простор, што је темељ за геополитичку стабилност и одбрану од доминације једне силе и једне, либералне идеологије.
Многи су тада исмевали Дугинове идеје, али данас, када улазимо или смо већ ушли у нови поредак мултиполарности, више им се не смеју.
Ново мрачно доба Европе
Са падом Берлинског зида наступио је историјски краткотрајан "униполарни тренутак". САД су, барем наизглед, постале неприкосновени светски хегемон.
Све се убрзо изродило у доба "контролисаног хаоса" широм планете – сталних војних интервенција и агресија, прекрајања граница, свргавања непоћудних режима – који је и сам Вашингтон све теже контролисао. Али, то је био само историјски краткотрајан период, који је трајао неко време и најзад прошао.
САД су под Трампом одустале од ове идеје. На другом полу, полу глобализма, остала је још само Европска унија. У њој су, за сада, и даље на власти преживеле глобалистичке, униполарне западне структуре, које одбацују мултиполарност.
Да ли су институције у Бриселу способне да преживе нагле промене које се дешавају или ће, напротив, успети да им се некако прилагоде? Свет се непрекидно мења и наставиће да се мења, и то све већом брзином, само што многи одбијају да то виде.
Ситуацију у којој се налази данашња ЕУ, руски геополитичар Леонид Савин је описао као знак наступања "новог мрачног доба Европе"; Европљани морају да се пробуде, или ће сасвим нестати, у смислу европске историје и традиције.
Европа би, уколико за то још има снаге, морала се трансформише у сопствени, независни цивилизацијски пол. То је нова/стара логика мултиполарности.
Али уколико нема – нестаће.
Live
