Док се у Вашингтону обично подижу споменици консензусу, Доналд Трамп је у Белој кући подигао нешто далеко искреније: председничку стазу славних, са плочама које више личе на политички биланс него на свечани омаж.
Поред имена бивших председника стоје и оцене које, срећом, нису давали историчари. Није их писао ни аутопен, већ Трамп лично. И верније него било шта друго осликавају дух његове политике.
Тако је на плочи испод портрета на којем Џозеф Бајден није представљен главом и брадом, већ аутопеном и назван Поспани Џо, а описан је као "убедљиво најгори председник". Без фуснота. Без дипломатских формулација. Само - пресуда.
Барак Обама је, пак, добио нешто дужи текст. Истина, почиње чињеницом да је био први црни председник, али се врло брзо прелази на суштину: "једна од најраздорнијих фигура у америчкој историји", човек "неефикасне здравствене реформе", стагнације економије, "катастрофалног" споразума са Ираном и "једностраног" Париског климатског уговора - оба, наравно, касније поништена од стране Доналда Џ. Трампа.
Онај ко је на челу државе био у два мандата, заслужује, логично две плоче. На другој је овако сажео његову спољну политику:
"Под Обамом, калифат ИСИС-а проширио се широм Блиског истока, Либија је потонула у хаос, а Русија је извршила инвазију и заузела Крим у Украјини. Он је осакатио мала предузећа гушећим прописима и еколошком бирократијом, разорио америчке рударе угља и злоупотребио Пореску управу (IRS) и савезну бирократију против својих политичких противника. Обама је такође шпијунирао председничку кампању Доналда Џ. Трампа 2016. године и надгледао стварање преваре 'Русија, Русија, Русија', најгорег политичког скандала у америчкој историји. Његов пажљиво изабрани наследник, Хилари Родам Клинтон, потом је изгубила председничке изборе од Доналда Џ. Трампа".
А уводна плоча све објашњава: стаза је посвећена "добрим, лошим и онима негде између". С тим што је јасно ко је где распоређен. А порука је још јаснија - ово није музеј, већ политички коментар у бронзи.
Америчка историја је, бар на овој стази, сведена на оно што Трамп највише воли: јасне победнике, јасне губитнике и себе као мерну јединицу.
Историчари ће се, без сумње, згражавати. Демократе негодовати. Туристи фотографисати. А Трамп - задовољно закључити да је урадио оно што нико пре њега није: написао историју онако како се код њега и води политика - директно, лично и без извињења.