Претње Москве да ће узвратити мерама против западних компанија уколико Европска унија искористи замрзнуту руску имовину за финансирање Украјине појачале су поделе међу државама чланицама ЕУ, посебно у Белгији, Италији и Аустрији, пише "Фајненшел тајмс".
ЕУ је прошле седмице постигла договор да на неодређено време задржи замрзнутим око 210 милијарди евра руске суверене имовине, уз план да се та средства искористе као гаранција за кредит од 90 милијарди евра Украјини у наредне две године.
Циљ је да се Кијеву обезбеди финансијска стабилност, истовремено јачајући улогу Европе у мировним преговорима које предводе Сједињене Америчке Државе.
Москва је оштро реаговала на ову одлуку. Руски председник Владимир Путин европске планове је назвао "крађом имовине", док је Кремљ упозорио да ће уследити "најоштрији могући одговор" уколико руска средства буду употребљена за подршку Украјини.
Иако Русија још није конкретизовала мере одмазде, званичници у Москви разматрају заплену преостале западне имовине у земљи, укључујући и национализацију локалних филијала страних компанија.
Путин је у септембру потписао указ који омогућава убрзану процедуру национализације као одговор на, како је Кремљ навео, "непријатељске акте".
Посебно забринута је Белгија, у којој се налази већина замрзнуте руске имовине преко финансијске институције "Јуроклир". Белгијски премијер Барт де Вевер упозорио је да би његова земља могла бити прва мета руске одмазде и затражио да све чланице ЕУ поделе финансијски и правни ризик.
"Ризик од руске одмазде је превелик за једну земљу. Сви морају да сносе исти терет", поручио је Де Вевер, тражећи неограничене гаранције од осталих 26 држава чланица – захтев који су многе престонице оцениле као нереалан.
Забринутост деле и Италија и Аустрија, које страхују да би њихове велике банке, пре свих "Рајфајзен банка" и "Уникредит", са значајним капиталом у Русији могле бити на удару. Италијански сенатор Клаудио Борги упозорио је да би коришћење руске имовине могло изазвати талас конфискација западне имовине у Русији.
"Како можете да мислите да крађа новца друге државе неће довести до катастрофалних последица? Прва последица биће слободна конфискација све стране имовине у Русији", упозорио је Борги.
Према подацима Института Кијевске школе економије, западне компаније су 2024. године имале најмање 127 милијарди долара имовине у Русији, док је Кремљ већ запленио или замрзнуо средства од најмање 32 компаније. То је довело до губитака од најмање 57 милијарди долара.
Москва је већ покренула правне поступке против "Јуроклира", захтевајући одштету од 18 билиона рубаља, док су руски бизнисмени и компаније поднели тужбе у вредности од најмање 62 милијарде долара пред међународним трибуналима.
С друге стране, Европска комисија и Немачка, као главни заговорник плана, сматрају да су правни ризици преувеличани и да је коришћење руске имовине једини одржив начин да се Украјина настави финансирати без новог задуживања.
"Ово је егзистенцијално питање за Украјину. Ако Европа не успе у овоме, шаље се катастрофалан сигнал – не само Кијеву, већ и о улози ЕУ као геополитичког актера", рекао је један дипломата из ЕУ.
Лидери Уније о овом питању расправљају на кључном самиту у Бриселу, који ће, према речима званичника, трајати "колико год буде потребно" да се постигне договор. Украјински председник Владимир Зеленски лично ће покушати да убеди белгијског премијера да подржи план.
Исход преговора могао би да одреди не само финансијску будућност Украјине у наредне две године, већ и спремност Европе да преузме већи ризик у потенцијалном сукобу са Москвом.