Трошкови боловања све више оптерећују немачку привреду, а производни губици и исплате зарада запосленима на боловању коштали су компаније прошле године више од 200 милијарди евра, наводи се у извештају немачке владе.
Према подацима из извештаја, сваки запослени у Немачкој је током 2024. у просеку био одсутан са посла 20,8 дана, што је готово четири дана више него 2020. године, преноси "Билд".
Укупно је забележено 881,5 милиона дана боловања, а сваки изгубљени радни дан компаније је коштао просечно 152 евра, што је 28 евра више него пре пет година.
Највећи део изостанака био је због болести мишићно-коштаног система, попут проблема са леђима (19,4 одсто), затим болести дисајних органа (18,1 одсто), као и услед психичких тегоба и поремећаја у понашању (16,7 одсто).
Производни губици због боловања порасли су на 134 милијарде евра, док су 2020. године износили 87 милијарди.
Истовремено, трошкови накнаде зарада током боловања достигли су 72,3 милијарде евра, што је за 15,1 милијарду евра (26,4 одсто) више него пре пет година.
Према анализи здравственог осигурања АОК, највиши ниво боловања забележен је у здравственој и социјалној нези, металној индустрији, јавној управи и трговини, док је знатно нижи у финансијском сектору и угоститељству.
Штефан Гент, генерални директор Немачке федерације трговаца на мало, упозорио је да висока стопа боловања ставља додатни терет на компаније током "ових тешких времена" и слаби њихову конкурентност.
Као један од узрока, навео је праксу добијања потврда о боловању путем телефона и позвао на укидање ове могућности.