
Зашто пропада мировни план за Газу: Дубоки раздор између Трампа и Нетанјахуа

Од 10. октобра 2025. године, Израел је прекршио примирје у Појасу Газе чак 738 пута. Он систематски наставља нападе на палестинске цивиле, под изговором да гађа инфраструктуру Хамаса. Израелска војска омета приступ хуманитарној помоћи како би изгладњивале палестинске цивиле, укључујући жене и децу.
О томе, између осталог, сведочи извештај Агенције Уједињених нација за помоћ и рад са палестинским избеглицама на Блиском истоку (УНРВА).

У свом последњем извештају, УНРВА наводи: "Израелске власти настављају да блокирају УНРВА да доводи хуманитарно особље и помоћ у Појас Газе".
У овом извештају се детаљно описују поједини "инциденти", односно тешка кршења мећународног права. На пример: "Осмог децембра, израелска полиција је упала у комплекс УНРВА у Источном Јерусалиму, при чему је прекинула све комуникације, запленила ИТ опрему и другу имовину, и заменила заставу УН израелском".
Прекид у испоруци хуманитарне помоћи нарочито тешко погађа децу, која сада већ хронично пате од глади и неухрањености. Какав је то успех мировног плана, који је у септембру представио председник САД Доналд Трамп, процените сами.
Политички аналитичар Абас Хашемит на сајту "Њу истерн аутлук" говори о постепеном пропадању Трамповог мировног плана.
На пример, Резолуцијом 2803 Савета Безбедности УН је предвиђено стварање Међународних стабилизационих снага (ИСФ). Међутим, недељама након усвајања ове резолуције, ниједна муслиманска земља, изузев Турске, не жели да пошаље трупе на узаврело тло Појаса Газе.
Трампов план се, очигледно, руши под теретом стварности, закључује Хашемит. Заправо, додаје овај експерт, једини начин да се постигне трајни мир на Блиском истоку јесте успостављање Палестинске државе.
Нека Трампов план пропадне
Водећа израелска политичка коментаторка Ана Барски је недавно за "Марив", лист који излази на хебрејском, написала: "Нека (Трампов) план у Гази пропадне". Барска не препоручује отворено одбијање, већ чекање да се "реалност на терену промени". У корист Израела.
Уз једно објашњење: "Линија раздора око Трамповог плана за Газу је стварна... Израел захтева одлучне кораке – најпре, разоружавање Хамаса, и његово уклањање са власти, а тек након тога ће бити могућа реконструкција, међународна помоћ и израелско повлачење".
Хамас, међутим, нема намеру да се разоружа нити да затим напусти Газу. Заливске државе, Египат, као и значајни делови америчког естаблишмента, предлажу другачији редослед: најпре реконструкција и успостављање међународних механизама, затим увођење стабилизационих снага и успостављње технократске владе, да би се тек потом покушало са решавањем питања Хамаса.
Израелско националистичко вођство је због тога, примећује бивиши британски дипломата и обавештајац Алистар Крук на сајту "Фондација стратешке културе", разочарано и фрустрирано.
Неће бити анексије Западне обале, ни промене режима у Техерану
Али, то је само врх леденог брега раздора. Неће бити анексије Западне обале, ни промене режима у Ирану, сматра Крук. Поврх свега, захтева се да Израел толерише страно војно присуство и да дозволи реконструкцију.
Проблем је још дубљи: све веће стратешко размимоилажење интереса између Нетанјахуа и Трампа, тврди Крук.
Њих двојица се не разликују само око Трамповог плана за Газу, већ и око Сирије, где амерички изасланик Том Барак подржава став Турске, и око Либана, где Вашингтон подржава став Бејрута.
Како истиче један израелски коментатор: "Јеврејски националисти можда имају свог човека у Белој кући, али чини се да је све до чега је њему стало само зарађивање арапског новца".
Осим тога, Трампу је под хитно потребно још једно "мировно достигнуће", наставља бивши британски дипломата.
Циљеви Израела су супротни: он жели да задржи војно присуство у Сирији и Либану, без обзира на то што то омета покушаје САД да оркестрирају споразуме између Израела и регионалних сила.
Шта жели Трамп, а шта Нетанјаху?
Осећај фрустрације је обостран: деле га и Бела кућа и Нетанјахуова канцеларија у Тел Авиву. За Трампа, реч је само о послу, јер су му Катарци и Саудијци обећали "мамутске инвестиције".
Овај Трампов прелазак на "трансакциони приступ", додаје Крук, који ставља посао на прво место, заправо је постао део нове Стратегије америчке националне безбедности (СНБ), која пребацуја фокус САД са израелских безбедносних опсесија на "партнерство, пријатељство и инвестиције".
То је једноставно у Трамповој природи.
Он је меркантилиста, трговац, који приступ може променити приступ преко ноћи, а да при том и не трепне. Њему је потребан имиџ ефикасног и успешног председника, али много су му важније милијарде долара које би могао да оствари у пословима са некретнинама на Блиском истоку.
На сајту "Ворлд либерти фајненшел", који су 2024. године покренули Трампови синови Доналд Млађи и Ерик, са Алексом Виткофом, сином његовог специјалног изасланика Стива Виткофа, може се наћи много тога о пословним плановима породице Трамп на Блиском истоку.
Сада се Израел и његове бројне присталице могу запитати да ли су, подржавајући Трампа, направили кардиналну грешку.
Израелска есхатолошка десница и ционистичка влада Нетанјахуа жели проширење моћи и контроле над народима и територијом Блиског истока. Трамп жели да заради новац.
Промене у стратешкој архитектури Блиског истока
У Тел Авиву знају да имају ограничено време пре него што општа одбојност према ционизму у свету, укључујући САД, уступи место новим лидерима, нормама и стандардима. Они морају да делују брзо.
Израелски новинар Бен Каспит пише да, иако ће друга фаза Трамповог плана за Газу бити најхитније питање на самиту Нетанјахуа и Трампа, Иран и даље представља највећу стратешку претњу Израелу.
Израелски коментатор Шемуел Мејр је недавно покренуо још неколико кључних питања: да ли су иранска постројења за обогаћивање уранијума заиста уништена 13. јуна? И шта се десило са 440 килограма обогаћеног уранијума, који Иран још поседује?
Шта је разлог за наглу појаву скептицизма према Трампу у Израелу? Један могући одговор нуди Мејр: "Председник који је изјавио да су сва нуклеарна постројења 'уништена' не пружа никакву сигурност да ће Нетанјахуу дати могућност за другу рунду превентивног рата, а све то је у оштрој супротност са изјавама самог Нетанјахуа који и даље тврди да Израел има пуну слободу деловања уколико открије знаке да Иран жели да обнови свој нуклеарни програм".
Мосад је недавно поновио тврдње да "Иран само чека прилику да направи нуклеарну бомбу" и да Иранци "желе да збришу Израел са мапе света".
Како тврди израелски новинар и писац Алон Мизрахи: "Многи би сада (у Израелу) више волели да Трамп једноставно нестане". Многи би волели да нестане и Трампов потпредседник Џеј Ди Венс, због сразмерно бенигне изјаве да постоји разлика између Израела и антисемитизма. Барска у томе види "систематску делегитимизацију Јевреја".
Али можда није реч само о Трампу и политици америчке администрације. Не би се много променило ни са одласком Трампа.
Можда би Израел најзад требало да схвати да се "реалност у региону" променила. Са њом се мењају и односи између важних актера, а заједно са њима и стратешка архитектура Блиског истока.






