Партије европске "крајње деснице" присвајају Божић као оружје у културном рату а себе представљају као браниоце тог верског празника од наводних непријатеља са секуларне левице, пише "Политико ЕУ".
Тај наратив је наводно дошао из Америке, где се председник Доналд Трамп представља као заштитник Божића од политичке коректности. Као доказ те тезе, новинарка "Политика" Хана Робертс наводи фестивал "Атреју" који је у Риму организовала странка премијерке Ђорђе Мелони, Браћа Италије.
"Сваког децембра, одржавају политички фестивал са божићном тематиком, од Деда Мраза и клизалишта до велике јелке украшене у бојама италијанске тробојке", пише Робертс у тексту "Како је крајња десница украла Божић".
Некадашњи тихи летњи фестивал сада се одржава у башти замка Сантанђело, надомак Ватикана, и привлачи "породице, туристе и политички знатижељне". Робертс ту цитира једног туристу са Мајорке, који је свратио на фестивал мислећи да је реч о прослави Божића "а онда сам схватио да је политички".
Ставове функционера Браће да вера и традиција представљају вредности које треба да се штите и бране, Робертс представља као лицемерје јер "многи од политичара који предводе ове кампање нису посебно побожни, а само мањина њихових гласача су активни хришћани".
Њима је хришћанство "цивилизацијска пречица за повлачење границе између нас и њих", пише новинарка "Политика".
Италијанске партије попут Лиге и Браће замерају прогресивним снагама у ЕУ на коришћењу "инклузивних" фраза попут "празничне сезоне". За њих је уклањање вере из божићних песама или избацивање сцена рођења Христовог из канцеларије градоначелнице Ђенове "шамар традицији" и културно самопорицање.
И док "десничари" бране Божић као празник рођења Христа, напредна левица указује да су "многе божићне традиције у ствари новијег порекла и више их је обликовао бизнис", наводи Робертс.
За Мелони је преузимање Божића део кампање борбе за утицај у култури, од телевизије до музеја и опере, после вишедеценијске доминације левице.
"Наратив крајње деснице о одбрани Божића је изазов за партије главног тока, које се боре да пронађу убедљив противаргумент којим би браниле секуларизам", упозорава Робертс.
На фестивалу пред дворцем Сантанђело, "породице се клижу уз божићне поп-песме, деца се сликају са Деда Мразом, а туристи свраћају привучени светлима и музиком, а не идеологијом", док је политика "умотана у носталгију, традицију и празничну атмосферу", закључује новинарка.
Оно што Хана Робертс није споменула је да сам фестивал не крије своју политичку позадину као "највећа манифестација италијанске деснице" и да је завршна церемонија била још 14. децембра — десет дана пре него што је њен текст освануо у "Политику".