Сједињене Америчке Државе не настоје да "освоје" Гренланд или преузму данску територију, изјавио је нови специјални изасланик Вашингтона за арктичко острво Џеф Лендри.
Лендри, који је такође гувернер Луизијане, говорећи за "Фокс њуз" истакао је да администрација Трампа жели да започне разговоре са становницима Гренланда о њиховој будућности и да боље разуме њихове проблеме.
"Мислим да наши разговори треба да буду са стварним људима у Гренланду", рекао је Лендри.
"Шта они желе? Које прилике нису добили? Зашто нису добили заштиту коју заправо заслужују?"
Лендриеве изјаве долазе усред појачаних тензија након одлуке Трампа да га именује за специјалног изасланика без претходне консултације са данским властима.
Овај потез изазвао је оштре критике из Копенхагена, који Гренланд сматра интегралним делом своје суверене територије.
"Нећемо улазити тамо покушавајући да освоји било кога или да преузмемо било чију земљу", додао је Лендри, упркос томе што је кратко након именовања рекао да ће радити на томе да "Гренланд постане део САД".
Трамп је више пута изјављивао да САД треба Гренланд због "националне безбедности", наводећи његову стратешку арктичку локацију и минералне ресурсе.
Навео је да ће Вашингтон наћи начин да преузме острво "једним или другим путем" и није искључио могућност коришћења војне силе да би територија дошла под америчку контролу.
Ове изјаве забринуле су данске званичнике и изазвале дипломатске протесте.
Данска премијерка Мете Фредериксен и њен гренландски колега Јенс-Фредерик Нилсен нагласили су у заједничкој изјави ове недеље да су националне границе и државни суверенитет утемељени у међународном праву и да нико "не може анектирати другу земљу, чак ни уз аргумент о међународној безбедности".
Гренланд, самоуправна данска територија са око 57.000 становника, управља већином унутрашњих послова од 1979. године, док одбрану и спољну политику и даље контролише Копенхаген.
САД од Другог светског рата одржавају војно присуство на острву. Потпредседник Џеј Ди Венс је рекао да Вашингтон очекује да Гренланђани остваре право на самоопредељење и евентуално се одвоје од Данске.
Трамп је на почетку свог другог председничког мандата, у јануару ове године, изјавио да намерава да преузме Гренланд, наводећи као образложење његову стратешку позицију за безбедност САД, док је Данска, која последњих 300 година контролише ту арктичку територију, одбила да се одрекне Гренланда.
То није први покушај да САД купе Гренланд од Данске, а прве такве преговоре водио је амерички државни секретар Вилијам Х. Сиворд 1867. године, када договор није склопљен.
САД су 1946. године понудиле 100 милиона долара за ову територију, оцењујући да је витално важна за националну безбедност, али је данска влада то одбила.
Трамп је покушао да купи Гренланд и током првог председничког мандата, али су данска и гренландска влада одбациле и понуду из 2019. године.