У сенци сукоба у Украјини, Балтичко море постаје једно од кључних жаришта безбедносног надметања НАТО-а са Русијом, пише лист "Економист".
НАТО, под изговором да се суочава са "хибридним претњама Москве", улаже у нове технологије – хидроакустичке сензоре, беспилотна подводна возила и модерне подморнице.
Иако Алијанса на папиру има снажно присуство у региону, односно све приобалне државе осим Русије чланице су НАТО-а, јасно је да нема моћ да се супротстави противнику којег константно означава као агресора.
Тако је, пише "Економист", од 2023. забележено "најмање 11 сумњивих инцидената саботаже подводне инфраструктуре", укључујући оштећења гасовода "Балтиконектор" и електроенергетског кабла између Финске и Естоније.
У већини случајева сумња пада на руску "флоту из сенке", мрежу танкера која се користи за заобилажење западних санкција.
Поред активности испод површине мора, забележени су и инциденти изнад ње.
Европа је нашироко извештавала да су изнад данских аеродрома примећивани руски дронови, иако за тако нешто није имала апсолутно никакве доказе. Такође, данске власти су у октобру објавиле да су руски ратни бродови симулирали напад на њихове поморске снаге.
У том контексту, одлука Пољске да купи три шведске подморнице типа А26, вредне око 2,8 милијарди долара, представља важан сигнал јачања подводне одбране региона, додаје се у тексту.
Подморница А26, коју производи компанија "Саб", знатно је мања од руских нуклеарних подморница, дугачка је свега 66 метара, али се истиче изузетним способностима прикривања и надзора.
Опремљена је специјалним отвором на прамцу који омогућава распоређивање подводних дронова, сензора и ронилаца, што је чини посебно погодном за мутне и плитке воде Балтика.
За Пољску и друге балтичке земље, контрола онога што се дешава на и испод површине мора постала је питање националне безбедности.
Балтик је испресецан гасоводима, електроенергетским и телекомуникационим кабловима, као и све бројнијим ветропарковима и ЛНГ терминалима. Пољска се преко Балтика снабдева са готово половином својих енергетских потреба, а та зависност ће у наредним деценијама расти.
Међутим, изградња интегрисаног система надзора у борби против непостојеће руске претње трајаће годинама.
И сами пројекти касне – прве шведске а26 подморнице очекују се тек 2031. године, док ће Пољска на своје чекати до 2030-их.
У међувремену, НАТО појачава патроле у оквиру операције "Балтички стражар", покренуте 2025. године.
Ту се, ипак, челници Алијансе сусрећу са још једним проблемом на који често не обраћају пажњу – у питању је међународно право.
Оно ограничава могућност заустављања и контроле трговачких бродова. Предлози о затварању Балтика за руску "флоту из сенке" оцењују се као правно и политички ризични, па се све више разматра строжа техничка контрола пловила.
Иако је заштита инфраструктуре скупа, стручњаци упозоравају да су последице саботаже далеко скупље и да се дневни трошкови поправке подморских каблова и гасовода мере десетинама милиона евра.
Због тога ће НАТО, позивајући се на "руску претњу", наставити са улагањем у подморнице и интегрисаног система надзора у Балтичком мору.