Свет
РТ Балкан о кризи у Лондону: Европи се "балканизација" Русије враћа као бумеранг (ВИДЕО)
Не бих потцењивао Британце, пронаћи ће они други начин да постигну своје циљеве на Западном Балкану, рекао је професор др Небојша Радић за телевизију РТ Балкан
Одлука о смањењу буџета Велике Британије за Западни Балкан није донета због жеље да се смањи утицај у том региону, него је у питању део буџетских резова узрокованих масивном позајмицом Украјини, истиче професор др Небојша Радић са Универзитета у Кембриџу.
Влада Кира Стармера смањила је чак 40 одсто фондова намењених Западном Балкану, укључујући и програме за борбу против дезинформација, сајбер напада и јачање тзв. демократских институција.
Новац који је прошле године износио 40 милиона фунти, сада је сведен на 24 милиона, а помоћ кроз званичне развојне фондове, упола је мања.
Све то долази у тренутку када британски званичници Русију оптужују за дестабилизацију региона.
Парадокс је очигледан – док се Москва оптужује без конкретних доказа, Запад смањује присуство и финансирање, а критичари упозоравају да се иза приче о борби против руског утицаја, заправо крије политичка пропаганда која сада остаје без новца.
Радић је у Јутру за РТ подсетио на кризу у Лондону која ће бити све већа услед огромних издвајања за Украјину.
"Ова одлука је део општег смањења буџета за прекоморску борбу против дезинформација. Ништа лично против или за нас, већ је то у складу са резањем буџета", почео је др Небојша Радић.
"Да ли је то због војне помоћи Украјини, сигурно јесте. То су огромна средства која се издвајају, али у Британији има много финансијских и економских проблема, тако да је то само један део репертоара", додао је.
На питање да ли овакви потези значе да је Велика Британија признала да је изгубила утицај на Балкану који је имала, саговорник је истакао да их не би превише потцењивао.
"Наћи ће они друге начине, друга средства да постигну своје циљеве. Њихови циљеви су јасни, они само што нису објавили рат Русији."
Подсетио је да су политичари, генерали и шефови ваздухопловства изашли у јавност и упозорили грађане да треба да се припреме на рат и да им "деца гину на Источном фронту".
Професор наглашава да је очигледно да Британци дижу тензије и да се то обично дешава када постоје неки унутрашњи проблеми са којима се државе суочавају. Поред тога, подстицај за такво понашање представљају и средства која се издвајају за индустрију наоружања, а која су подстакнута ратном реториком.
Говорећи о унутрашњим сукобима у ЕУ, навео је да је све више несугласица, посебно везаних за последњу позајмицу Кијеву од чак 90 милијарди евра, у којој не учествују Мађарска, Чешка и Словачка.
"Чини ми се да је жеља Европе и Америке с почетка сукоба у Украјини била да балканизује Русију. Све ми се више чини да ће то да се врати њима као бумеранг и да ће Европа да буде балканизована", истакао је Радић.
Када је у питању све жешће трвење између Европске уније и Сједињених Америчких Држава, професор сматра да је у питању борба за тржиште, која је под маском сукоба који се тичу цензуре и лажних вести.
За крај, било је речи и о Тјерију Бретону, који је под санкцијама САД, а који се и сам хвалио да је учествовао у изборном инжењерингу у Румунији и Молдавији.
Професор Радић је казао да управо он представља "идеолошки обојену касту" људи који су "узели ту одговорност да нас воде у светлу будућност".
"Демократија је ту само једна симпатична реч, један украс – али ње се више нико не држи. Примера ради, Кира Стармера у Великој Британији подржава 11 одсто грађана – то је један од десет. Макрон у Француској или Мерц у Немачкој су на сличним позицијама. Сетимо се како је Аналена Бербок, док је била министарка спољних послова Немачке, рекла да њу не интересује мишљење њених грађана – она ће помоћ дати Украјини без обзира шта људи мислили", закључио је професор др Небојша Радић.
Live
