Свет
Еутаназија Европе: Неће бити трећег светског, већ само великог европског рата
Предлог Доналда Трампа потпуно искључује Европску унију, глобалисте, Сороша, Шваба, Давоски форум, Макрона, итд, који су "бачени у смеће, заједно са Зеленским и украјинским нацизмом", констатује руски мислилац Александар Дугин
Трампова идеја о "Језгру 5" (Ц5) – о формирању неке врсте ексклузивног клуба, који би чиниле Сједињене Америчке Државе, Русија, Кина, Индија и Јапан – по свој прилици ће бити озбиљно размотрена у Москви. Трампов предлог се заснива на одбацивању глобализације и на потреби да се изгради нова међународна архитектура. То је заправо, приметио је руски геополитичар Александар Дугин на сајту "Цариград", "поредак великих сила".
Ц5 треба да замени и Г7 и Г20, глобалистичке клубове са доминантном глобалистичком агендом.
Али, оно што највише упада у очи, наставља Дугин, јесте "одсуство Европе, Британије, Канаде и Аустралије, одсуство режима који, у самртним грчевима, настављају очајнички да се држе глобалистичког пројекта".
Овај предлог потпуно искључује Европску унију, глобалисте, Сороша, Шваба, Давоски форум, Макрона, итд, који су, констатује руски мислилац, "бачени у смеће, заједно са Зеленским и украјинским нацизмом". Европа није препозната као "велика сила", још мање као засебна цивилизација.
Шта то значи за Европу, која наставља да се држи најтврђе глобалистичке агенде, чак и када се то противи здравом разуму?
На то питање покушава да одговори италијански публициста Габријеле Петино на сајту "Геополитика": "Ако избије рат, како се многи западни медији данас плаше, то неће бити трећи светски рат, већ једноставно велики европски рат". А он је, по његовом мишљењу, напросто неминован. Све психолошке претпоставке су ту. Недостаје још само варница која ће покренути велики пожар.
Како ће изгледати будући рат у Европи
Европа планира да зарати против Русије, али највероватнији исход су унутрашњи сукоби.
Како ће изгледати тај рат између завађених европских држава? Њега ће, тврди Петино, карактерисати директно учешће цивила. У њему неће бити тврђава, ровова ни јуриша. Као ни мачева који се поклањају пораженим генералима.
Овај сукоб подразумеваће уклањање медија са места догађаја, наставља италијански публициста, терористичке нападе, цивиле који умиру од глади и хладноће, булдожере који чисте земљу, уз нејасно и лако заборављено обећање да ће се све обновити, само боље, по могућству са небодерима и теренима за голф.
Биће то сукоб који ће, сматра Петино, као и многи други ратови, почети витешки, да би се ускоро претворио у нешто сасвим супротно. Укратко: биће то прљави, сраман у кукавички сукоб, који ће се водити све до потпуног уништења непријатеља.
Западни Европљани не желе да умиру за Пољску
САД и Русија у њему неће учествовати, или ће се макар трудити да у њега не буду увучене. Посматраће га са стране.
За Русију, фокус ће бити на одбрани, са нуклеарном претњом као средством одвраћања. Изузев идентитетских сукоба, додаје овај аутор, попут оног који укључује Украјину (Украјина је за Русе као Тоскана или Лацио за Италијане: света колевка у којој је формиран сам концепт националности), Русија нема интерес да води агресивни рат против европских земаља, које су густо насељене и слабо наоружане.
Осим тога, руско јавно мњење је већ мобилисано око идеје одбрамбеног рата, који за Русију има егзистенцијални карактер. Европске земље о томе имају другачије идеје. Свака има своје наративе, засноване на уџбеницима историје, толико снажне да засењују принципе логике.
Архаични страх од "инвазије са Истока", који деле нижи и средњи друштвени слојеви, овде се меша са територијалним илузијама о "финској Карелији", "литванском Смоленску", "естонском Пскову" и тако даље.
Западноевропске и јужноевропске земље никада нису неговале непријатељство према Русији, уочава Петино, због чега је немогуће очекивати да ће Западни Европљани умирати за Пољску.
Зашто се Европа одлучила за еутаназију?
Што се тиче САД, чак и када би постајала воља да се укључе у европски сукоб, листа проблема са којима се суочава ова земља је предуга. Иако је истина да спољашњи ратови учвршћују унутрашњу кохезију, овде је реч о земљи са највише наоружаних и поларизованих цивила на свету.
Земља којој прети сценарио сукоба две фракције, које се састоје од стотина милиона разјарених цивила против неколико милиона регрутованих војника, и са многим преосталим сецесионистичким осећањима, примећује Петино, није она која себи више може да приушти спољне ратове. Поготову не дуготрајне.
У питању није само судбина НАТО-а, где се повремено појављују трвења, која угрожавају опстанак Северноатлантске алијансе, већ, пре свега, Европске уније. Зашто се Европа одлучила за еутаназију? Европа ће можда на концу схватити да је извршила самоубиство и претворила се у најсиромашнији, најомраженији, најподељенији континент, потчињен спољним интересима.
Таква, понижена Европа не би изазвала никакву емпатију. Не би изазвала ни саосећање, а још мање захвалност. На крају, сама је изабрала такву судбину.
Другим речима: Европа је потонула у лудило. Алтернатива томе могао је бити дијалог, не само унутар Европе, и са Русијом и САД, већ и са земљама Глобалног југа, али ЕУ је учинила све да се изолује и да тврдоглаво настави својим путем.
Европом владају злонамерни гноми
Европа се, пише италијански писац Андреа Марћиљано на сајту "Електомагацине", одлучила на самоубиство из најтривијалнијих, из најбеднијих могућих разлога.
Овде се не ради о великим идеолошким визијама, наставља Марћиљано, нити имамо посла са Наполеоном или са Хитлером, коју су били вођени неограниченом амбицијом и жеђу за апсолутном доминацијом.
Ствари нису тако сложене. У ствари, крајње су једноставне: ради се о новцу, жеђи за богатством, корупцији. Иза њих, иза Мерца, Макрона, Фон дер Лајенове и њихових пријатеља, крију се веома моћни лобији и финансијске групе, мање или више тајновити, који убирају огромне профите од сукоба.
Европу воде они који не желе, или не могу да размишљају, посебно не из шире перспективе. Реч је само о згртању личног богатства. Европу, каже италијански писац, воде "злонамерни гноми", који су способни да размишљају само о новцу, несвесни свих других аспеката стварности. Згртање, без икаквог другог циља осим згртања.
Код њих нема, додаје Марћиљано, никаквих великих снова, ма колико патолошких и погрешних. Нема визије историје или човечанства. Ништа, апсолутно ништа; само новац. То је, код њих, нека врста себичног, лукавог инстинкта, који их тера да раде то што раде.
Такви људи воде Европу право у самоубиство. Ко може спречити неког ако се одлучи на самоубиство? Он ће наставити својим путем, све до самог, тужног краја.
И при томе ће одвући многе у провалију. Као у средњевековној легенди о чаробном фрулашу који је сву децу из Хамелна, заведену његовом музиком, одвукао у понор.
Live
