Свет
Последњи дани кијевске хунте: Како је Русија победила Запад
Западни Европљани су постали заробљеници сопствених лажи, а политичке и медијске класе Западне Европе и даље фантазирају о немогућој победи Украјине која обожава Бандеру
Почнимо од краја: Русија је победила у сукобу са Западом на украјинском тлу. То је епилог веома дуге драме, која је трајала четири године. Прагматични Американци су први признали војну, индустријску, економску и политичку победу Русије. Остатак Запада, ако Запад још уопште постоји, наставља да се копрца у бунилу, препуном кошмара.
План да се Русије потчини или распарча у САД је коначно напуштен и сада се она поново сматра за једну од водећих сила, са којом треба успоставити сарадњу, засновану на међусобном поштовању. Европска унија за то време спрема пљачку руске имовине, али тај план неславно пропада...
Ове тврдње о рату који се води на тлу Украјине износи француски математичар Лоран Лафорг и своје мишљење доказује низом непорецивих аргумената.
Математичар Лоран Лафорг је неко посебан, јер су велики математичари увек посебни, пише на сајту "Ву ду дроа" француски правник и издавач Режис Де Кастелно.
Његов си-ви је блистав, он се може похвалити низом диплома, објављеним радовима и бројним наградама. Лафорг, бриљантан ум, ступа на сцену када је освојио прво место на националном такмичењу из математике, у време када је национални образовни систем, који још није био у рушевинама као сада, неговао дух такмичења који је извлачио најбоље за симболичне награде.
Прво место на математичком такмичењу било је очекивано, али је Лафоргу пошло за руком да освоји и друго место, и то на такмичењу из латинског. А то говори довољно, зар не?
Докази руске победе изнети са математичком прецизношћу
Вратимо се украјинском рату и доказима о руској победи које, са математичком прецизношћу, износи Лафорг.
Сада, после више од три године рата исцрпљивања, наставља француски математичар, Украјини понестаје људи за жртвовање, а Запад мора да призна да његова производња оружја и муниције није равна руској, ни по количини ни по квалитету. Русија је чак развила и распоредила нове оружане системе, којима ниједна западна земља нема еквивалент.
Што се тиче озлоглашених економских "санкција", оне су биле подједнако катастрофалне за европске земље колико и корисне за Русију, чија се већ веома моћна индустрија поново развија, и то веома брзим темпом. Коначно, на политичком фронту, додаје Лафорг, Русија је у највећем делу света постала "шампион ослобођења од вековне западне доминације и предаторства".
Практично све што нам су нам на Западу говорили три године о војној ситуацији, руској економији и њеној наводној изолацији, било је лажно, тврди Лафорг. Највећи део Европске уније, на челу са шефицом Европске комисије Урсулом фон дер Лајен, не жели да призна ову по њих непријатну и болну истину. Они би сада требало да изађу пред Европљане и кажу: "Извините, све време смо вас лагали".
Тако сада, с једне стране, имамо и даље бучну пропаганду, у коју верује све мање људи, са друге реалност. Али, онај ко стално удара главом о зид, неће разбити зид него главу.
Критични гласови су у Европи потиснути на маргине
Радикални заокрет политике који је спровела нова америчка администрација, примећује Лафорг, у великој мери је олакшан чињеницом да су постојали критички гласови против антируске политике, посебно они који долазе од бивших војних лица (Скот Ритер, Данијел Дејвис, Лоренс Вилкерсон, Карен Квјатовски, итд.), бивших обавештајних официра (Реј Мекгаверн, Лари Џонсон, Филип Гиралди, итд), истакнутих новинара (Макс Блументал, Арон Мате, Такер Карлсон, итд) као и еминентних академика (Џефри Сакс, Џон Миршајмер, итд).
Наравно, критички гласови су постојали и у Западној Европи, али они нису били тако бројни. Лафорг набраја неке од њих: британског коментатора грчког порекла Александара Меркуриса, бившег швајцарског обавештајног официра Жака Бода, или у Француској геополитичарку Каролину Галактерос, адвоката Режиса де Кастелноа, који је 2014. године објавио серију детаљних и запањујућих извештаја о мајданском пучу, као и есејисту Емануела Тода.
Међутим, за разлику од САД, ови гласови су потиснути на маргине, ускраћен им је приступ политичким и медијским круговима. Једини изузетак је Емануел Тод, кога новинари понекад интервјуишу, али више као облик забаве за читаоце, како га не би схватили озбиљно.
Западни Европљани – заробљеници сопствених лажи
У САД се може наћи много више радова историчара о америчкој и атлантској политици него у Француској. На пример, о политици регрутовања бивших нациста специјализованих за антикомунизам.
Потчињавање француског интелектуалног естаблишмента атлантизму, уочава Лафорг, постало је толико дубоко да историчари сада ретко пишу радове који би могли да поткопају темеље евроатлантизма из страха да неће бити објављени, да ће бити остракизовани, или да неће пронаћи универзитетско место.
И сада смо ту где јесмо. Западни Европљани су постали заробљеници сопствених лажи, додаје он, а политичке и медијске класе Западне Европе, за разлику од САД, и даље фантазирају о немогућој победи Украјине која обожава Бандеру. Они би једноставно жртвовали сваког Украјинца овој фатаморгани, да САД коначно нису одустале од плана да нанесу „стратешки пораз“ Русији.
Денацификација Западне Европе
Како примећује Лафорг, "Све се то дешава упркос чињеници да нам Русија није учинила никакво зло и да смо јој дуговали више него било којој другој земљи за ослобођење..."
Не би се, нажалост, могло рећи и обрнуто: сетимо се примера Наполеона, који је за собом одвукао у понор читаву Европу.
"Супротно оном што су нам говорили", сматра Лафорг, "западни пројекат 'Украјина' није био чак ни морално оправдан. Напротив, ми смо ти који смо пали на ниво лажи и цинизма, који ће неизбежно имати озбиљне последице".
Није било "ничим изазване агресије". Нити се Украјина бранила. Она је, напротив, била та која је још од 2014, нападала Русију.
Јер, да постоји икаква правда, додаје он, политичке и медијске личности, које су одговорне за интелектуални и морални колапс, пре свега за политику која се води према Русији, морале би да одговарају за своје поступке.
Ево неких од тих питања на које ће европске елите и њихове медијске слуге једном морати да дају одговор. За почетак, питање о хиљадама цивила у Донбасу, укључујући и децу и жене, који су убијени пре почетка Специјалне војне операције. Или питање да ли су пучем на Мајдану руководиле америчке обавештајне службе.
Ту је и питање глорификације нацизма од стране западних земаља, о чему сведочи и гласање западних земаља против резолуције УН, која утврђује опште принципе за борбу против глорификације нацизма, неонацизма, итд.
С тим је у тесној вези и начин на који су западне земље довеле на власт и наоружале бандеровски покрет, који је, без сумње, фашистички и чија је историја блиско повезана са нацизмом. Успон нацизма видимо у данашњој Украјини, као и у балтичким републикама, констатује Лафорг, које су чланице ЕУ и НАТО-а.
Све то покреће веома озбиљна питања, каже француски математичар, о опстанку нацизма на Заападу, макар се он неко време и скривао, рецимо под маском "одбране вредности демократије од руских дезинформација".
У ствари, западноевропски медији и политички естаблишмент нису осећали захвалност већ огорченост због победе Совјетског Савеза над нацистичком Немачком и над њеним фашистичким савезницима широм континенталне Европе.
То су само нека од многих питања, од којих једна нису важнија од других. Поента је, међутим, у следећем: "Ми (Западни Европљани) морамо да се денацификујемо, али овог пута потпуно".
Live
