Већ годинама западни медији пишу о неминовној пропасти Кине, јер је кинески развојни модел, наводно, инфериоран западном и осуђен на пропаст. Али, хладни језик бројки упорно говори супротно.
На пример, током 2018. године, Сједињене Америчке Државе су чиниле 19,3 одсто укупне спољне трговине Кине. У првих осам месеци 2025. године, тај удео је пао на 9,2 одсто, иако се укупна трговина Кине повећала за 45 одсто. И то упркос захтевима Трампа да Кина купује више америчких производа (соје). Кина тргује више, али све мање са САД.
Мења се и структура увоза и извоза Кине. Некада је 85 одсто соје долазило из САД: данас 68 одсто долази из Бразила, а увоз САД је пао на 22 одсто. Извоз високотехнолошке робе у САД је пао на 28 одсто укупног извоза Кине, док је продаја врхунске опреме земљама Регионалног свеобухватног економског партнерства (RCEP) – трговинском блоку који обухвата Азију и Пацифик – скочила на 41 одсто.
Ово није реприза Хладног рата, нити покушај прекида веза, пише Ванг Веј за сајт "Дипломат". Ова промена одражава шире напоре Кине да редефинише свој пут развоја и смањи изложеност притиску САД.
Како тврди овај аутор, ребалансирање трговине у Кини је више прагматично него политичко. Суочен са тарифама и протекционизмом Вашингтона, Пекинг је изградио нове трговинске руте кроз Азију, Европу и широм Глобалног југа.
Пекинг се не одваја од америчког тржишта, већ осигурава да више не зависи од њега. Назовите то кинеском верзијом "смањења ризика", додаје Ванг Вен.
Кинески брзи напредак у свим областима
Кина је некад чекала да види да ли ће се Вашингтон одвојити, али сада се сама одваја, и то веома брзо. Амерички стратези можда још расправљају о томе да ли је Кина изолована, али Пекинг у тишини преобликује своје економске и технолошке темеље. Резултати диверзификације коју је покренуо Пекинг видљиви су у готово свим областима.
Укратко: Вашингтон је очекивао да ће санкције и контрола извоза успорити Кину, али догодило се управо супротно. Од 2018. године, САД су ставиле на црну листу више од 1.700 кинеских ентитета, у нади да ће блокирати приступ Пекинга напредним технологијама. Резултат је био пораст државних иновација и трка у изградњи домаћих алтернатива у Кини.
Кина сада држи 42 процента глобалних патената, неопходних за 5Г стандард, а до септембра 2025. године очекује се да ће управљати са више од 4,6 милиона 5Г базних станица – око 60 процената од укупног броја у свету. Увођење 5Г подржао је нове индустрије, као што су индустријски интернет или интернет возила.
Исти образац је видљив и у вештачкој интелигенцији. Кина располаже са 61,5 одсто глобалних патената за вештачку интелигенцију, а њени истраживачки радови у области аутономне вожње и квантног рачунарства убедљиво премашују америчке.
Потрошња за истраживање и развој достигла је 2,55 одсто БДП-а у 2024. години, док је удео основних истраживања порастао на 6,8 одсто од тог укупног износа. То показује напредовање Кине ка дугорочним капацитетима, а не брзим комерцијалним победама.
Кинески тренд ка технолошкој независности показује се и у хардверу. Чип "кирин 9000С", који су развили "Хуавеј" и "Семикондактор мануфактуринг интернешенел", данас се производи без алата за екстремну ултраљубичасту литографију, које производи холандска фирма АСМЛ, а која се дуго сматрала неопходним за савремене полупроводнике.
Прекретница је, заправо, видљива у свим секторима: сателитска мрежа "Беидоу" сада опслужује више од 200 земаља и региона. Млазни авион C919 је ушао у комерцијалну употребу. Подморница "фендоуже" достигла је дубину од 10.000 метара. Лунарна сонда "Чанг 6" вратила се са друге стране Месеца...
Импресивно, зар не?
Како смањити зависност од долара?
Вашингтон је до сада користио долар као средство утицаја кроз СВИФТ и замрзавање имовине. Кинески одговор је био методичан и постепен.
Кина настоји да смањи зависност од америчког долара и изгради отпорну глобалну финансијску мрежу, отпорну на условљавања Вашингтона.
Кинески прекогранични међубанкарски платни систем сада подржава трансакције у 185 земаља. Трговина течним природним гасом деноминирана у јуанима на Шангајској берзи нафте и гаса расте, док Заједнички трговачки центар Шенжен Ћианхај рутински обрађује трансакције соје у оф-шор јуанима. Кина је потписала споразуме о поравнању у локалној валути са више од 40 земаља.
До 2023. године, прекогранична плаћања достигла су 52 билиона јуана, што представља 58 процената укупних прекограничних токова у више валута. У трговини Кине са Русијом, истиче Ванг Вен, преко 95 процената одвија се у националним валутама.
Амерички против кинеског модела
Кина је одавно напустила идеју да је амерички модел једини пут развоја. Уместо тога, Кина негује сопствени приступ управљању, знању и глобалном ангажовању.
Деценијама су западне теорије обликовале глобални дискурс и промовисале јединствене стандарде. Кинеска искуства доводе у питање ову претпоставку, каже кинески аутор.
Том последње деценије, Кина је спасила више од 100 милиона људи из екстремног сиромаштва. У поређењу са тим, око 15 процената становништва САД остаје без здравственог осигурања, што је довело до обуставе рада владе.
У земљи и иностранству, Кина промовише свој систем управљања као пример "народне демократије свеобухватног процеса". На међународном нивоу, Кина се залаже за мултилатерализам, противећи се ексклузивним трговинским и безбедносним блоковима.
Групација БРИКС (Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужна Африка) се непрекидно шири, Шангајска организација за сарадњу укључује државе које представљају 40 процената светске популације, а преко 150 земаља учествује у иницијативи "Појас и пут".
Ови механизми омогућили су Кини да не прихвата глобална правила која диктирају САД. Кинеска стратегија, напомиње Ванг Вен, није антиамериканизам. Уместо антиамериканизма, она промовише идеју о равноправном учешћу у глобалном доношењу одлука.
Деамериканизација на кинески начин
Предалеко би нас одвело да набројимо све области у којима Кина бележи импресивне успехе. На пример, Кина реструктурира свој систем високог образовања како би смањила ослањање на америчке универзитете и неговала домаћу стручност. Пре 2010. године, многи од водећих кинеских универзитета моделирали су наставне планове и системе за евалуацију истраживања по америчким стандардима.
Раније је значајан део кинеских дипломаца науке и инжењерства остајао у САД, што је ограничавало домаће капацитете за иновације. Да би преокренула овај тренд, Кина је покренула План јачања основа, уписујући 180.000 студената током пет година у областима као што су полупроводници и нуклеарна наука.
До 2024. године, 92 процента дипломаца је остало у Кини. Међународни токови студената су уравнотежени: 2024. године Кина је угостила 520.000 страних студената, док је број кинеских држављана који студирају у САД опао са 400.000 на мање од 200.000...
То је само још један пример у мору сличних. Шта је циљ кинеске стратегије деамериканизације?
То је стратешка рекалибрација усмерена на стварање независне и снажне Кине, закључује Ванг Вен. Кинеска деамериканизација је само део ширег померања од униполарног система, којим доминирају САД, ка мултиполарном глобалном поретку. Од ширења БРИКС-а до пројеката "Појас и пут", од независног распоређивања 5Г мреже до стратегије за смањење сиромаштва, Кина нуди алтернативни модел развоја, који није ни строго антизападни, нити антиамерички.
Деамериканизација је, тврди кинески аутор, мање побуна, а много више прераспоређивање позиција. Реч је о постављању темеља за нешто што би се могло назвати реглобализализацијом, у којој разнолик, уравнотежен и мултиполарни светски поредак постаје нови стандард.