Свет
Отпорност Кине не познаје границе: Година Коња ипак наговештава галоп развоја
Упркос конфузно-агресивној америчкој царинској политици, геополитичкој злоупотреби питања Тајвана и производње полупроводника, Пекинг је током 2025. године сачувао стабилност и високу стопу економског раста, истовремено јачајући своју улогу у свету
Тешко је пронаћи динамичнију годину од 2025. у миленијумима дугој кинеској историји, уколико изузмемо деструктивну динамику из година ратова, природних катаклизми, страдања и разарања.
У овој години, Кина је, невољно, била део царинског сукоба са САД, трпела вишеструке војне и економске притиске у подручју острва Тајван и била је, дакако од стране САД, изазивана на плану даљег убрзаног високотехнолошког развоја, конкретно у индустрији полупроводника, односно чипова.
Амерички економиста и геополитички аналитичар, Џефри Сакс, приметио је да је Кина ове године сустигла и престигла САД у већини високотехнолошких области, али не још увек и у неким најважнијим.
Упркос свему томе, можемо рећи да је 2025. година, у кинеском зодијачком календару обележена као година Дрвене Змије, што се саме Кине тиче протекла као завршна етапа једног и да представља динамичан увод у нови циклус националног развоја, управо као припрема за кинески развојни галоп у предстојећој години Коња, у којој треба да започне 15. петогодишњи план (2026–2030).
Трампове царине
Кина се, најпре, почетком године, суочила са повећањем царинских стопа које јој је Доналд Трамп уводио стихијски и чији је ток било врло тешко испратити, нарочито након што су, са америчке стране, биле достигле бесмислених 145 одсто.
Ипак, показало се да САД нису у могућности да на овај начин потчине Кину и њену економију.
Иако се у једном тренутку чинило да Трамп неспутано пуца царинским стопама по целом свету, попут пијаног каубоја у салуну, САД су, баш као што су прогнозирали кинески аналитичари, врло брзо након крупних речи и робусних потеза приступиле преговорима са Кином који су одржавани у Женеви, Стокхолму и Лондону, а који су довели најпре до примирја, а потом и до заустављања Трампове "царинске војне", уз извесне кинеске уступке, нарочито након Трамповог октобарског састанка са Си Ђинпингом на Самиту АПЕК-а у Бусану, у Јужној Кореји.
Кина је била спремнија
Показало се да је током овогодишњег царинског сукоба са САД Кина била спремнија и отпорнија страна. Деловала је по природи године Змије: мудро и у државничком смислу снажно, уз успех, напредак и промене.
Многи баш због тога сматрају да је Кина, упркос уступцима које је начинила, у одмеравању снага са Трамповим САД била отпорнија, а неко би рекао и јача од свог противника.
Упркос повећању царина, кинеска економија је у овој години, додатним активирањем резервоара унутрашње потрошње и ширењем спољне трговине са другим долазећим економијама, успела да задржи стопу економског раста од око пет одсто.
Недавно су све релевантне међународне финансијске институције повећале прогнозе кинеског економског раста у предстојећем периоду, па се може рећи да је Кина из царинског сукоба са САД изашла као победник.
Русија и Кина настављају да чувају леђа једна другој
Али, година 2025. за Кину, простор Евроазије, БРИКС и ШОС и друге формате сарадње међу земљама у развоју била је важна и због учвршћења руско-кинеског стратегијског партнерства.
Потврђено је то бројним контактима на највишем, али и на нижим оперативним нивоима сарадње од почетка до краја 2025. године, а вреди истаћи да је Си Ђинпинг присуствовао традиционалној војној паради поводом Дана победе у Москви.
Без имало сумње, две земље настављају да међусобно чувају властита геополитичка леђа: Кина остаје главни економски ослонац Русије, а Русија Кини, упркос благом паду обима размене, остаје главни извор енергената на које је кинески економски раст значајним делом ослоњен.
Индија
Оно што су Си Ђинпинг и премијер Нарендра Моди започели прошле године у Казању, у Русији, на Самиту БРИКС-а, крунисано је 2025. године наставком разговора две стране о питању међусобне границе и значајним приближавањем Индије Русији и Кини, али и успостављањем директних летова између две земље који су били прекинути након пандемије вируса корона и сукоба индијских и кинеских војника у долини Галван 2020. године.
Притисци у вези са Тајваном
Иако је у јавности спорадично иступао као неко ко са кинеским председником Си Ђинпингом може да пронађе заједнички језик, што се делом и потврдило, САД су ове године у подручју Јужног кинеског мора и нарочито Тајвана, снажни притискале Кину.
Трамп није изневерио традицију из свог првог мандата, када је у овом "убедио" власт председника острва Тајван, Лај Чинг-теа, да од САД купи наоружање и војну опрему вредну четрдесет милијарди долара до 2033. године (први део у износу од једанаест милијарди већ је одобрен).
Ту треба у обзир узети и непрекидно присуство америчке ратне морнарице надомак Кине и изградњу нових војних база на Филипинима.
Кина је нарочито жустро реаговала на изјаву нове јапанске премијерке.
"Нексперија", полупроводници и ретки земни елементи
Сукоб Кине и Сједињених Америчких Држава на плану производње полупроводника постао је једно од кључних жаришта савремене технолошке и геополитичке конкуренције.
Вашингтон је последњих година, а нарочито током 2025, био увео низ извозних ограничења како би кинеским компанијама ограничио приступ напредним чиповима, производној опреми и кључним софтверским решењима, уз образложење да је реч о питањима националне безбедности.
Кина је узвратила рестрикцијом приступа ретким земним елементима и производима од ових елемената, што је из темеља уздрмало многе сегменте индустријске производње у западним земљама и било је један од разлога америчког попуштања и воље за компромисом са кинеском страном.
Колико је кинеско тржиште ретких земних елемената важно за светску производњу, а нарочито у аутомобилској индустрији, видело се јесенас, када је холандска влада, под изговором безбедности, преузела контролу над кинеском компанијом "Нексперија", како би спречила потенцијални пренос технологије и осигурала стабилну снабдевеност важним полупроводницима у Европи, што је изазвало оштре реакције Пекинга.
Та одлука довела је до прекида снабдевања неких делова ланца и привремено пореметила испоруке за глобалну ауто-индустрију, јер су одређени чипови и делови били блокирани у Кини у знак одмазде. Након дипломатских разговора и притисака, холандска влада је касније ублажила своје мере и опредељена је да врати контролу компанији њеном кинеском власнику, уз наставак преговора о нормализацији пословања и снабдевања чиповима.
Два заседања
Најзначајнији политички догађаји током ове године у Кини били су везани за рад највиших партијских и државних институција.
Током марта, одржана су традиционална "два заседања" – заседање Свекинеског народног конгреса и Свекинеске народне политичке консултативне конференције.
Том приликом усвојен је владин извештај о раду, у којем је постављен циљ раста бруто домаћег производа од око пет одсто, уз нагласак на запошљавање, стабилност цена и подстицање домаће потрошње. У извештају је истакнута потреба за уравнотеженим приступом, у којем ће се економски раст комбиновати са контролом финансијских ризика.
Далекосежне одлуке Централног комитета
Посебно важан политички догађај био је јесењи пленум Централног комитета Комунистичке партије Кине, на којем су разматрани резултати спровођења 14. петогодишњег плана и усвојене смернице за израду 15. петогодишњег плана. Том приликом потврђено је да ће у наредном периоду приоритети бити технолошка самосталност, развој напредне производње, енергетска безбедност и даље јачање улоге домаћег тржишта у оквиру концепта "двоструке циркулације".
Значајан нагласак стављен је на подршку приватном сектору у Кини. Током године, усвојене су мере и законска решења која имају за циљ побољшање пословног окружења, јачање правне сигурности и подстицање инвестиција. Приватна предузећа, која чине кључни део кинеске економије по питању запошљавања и иновација, поново су истакнута као важан ослонац дугорочног развоја.
Замах високих технологија
Посебан замах у 2025. години забележили су сектори високих технологија, зелене енергије и електричних возила. Кина је наставила да учвршћује позицију једног од водећих светских произвођача батерија, соларних панела и електричних аутомобила, уз значајна улагања у вештачку интелигенцију, полупроводнике и напредну индустријску опрему. Ови сектори представљени су као кључни за смањење зависности од увоза и повећање конкурентности кинеске привреде.
Неки од података говоре да је вредност тржишта кинеских високих технологија износио око 35 билиона јуана (нешто преко 5 билиона долара).
Нови рекорди у развоју инфраструктуре и развој нових сегмената економије
Сектор инфраструктурне изградње наставио је да прати успон високих технологија. Кина је крајем године саопштила да је укупна дужина њених брзих пруга премашила педесет хиљада километара, отворен је најдужи тунел на свету подигнут на ауто-путу, а нови кинески "маглев" обара светске рекорде.
Година Змије, која је на измаку, у Кини је донела још неке важне успехе.
Поред осталих, вреди поменути бројна лансирања сателита и напредак земље у тој области, затим у областима као што је "економија малих висина" и брига о старима ("сребрна економија").
У целини, 2025. година у Кини протекла је у знаку одржавања стабилности, оштро супротстављање страним притисцима, нарочито у вези са Тајваном, али и јасне сигнале постепене трансформације економског модела и наставка политике отварања, уз јасну државну контролу и строго поштовање кинеских националних интереса.
У Пекингу желе да истакну да је кинеска политика деловала у атмосфери подела и конфронтација у свету, а да се сама Кина појавила као актер одлучан да подржи ширење стабилних, а притом будућности окренутих партнерстава.
Током 2025. године, кинеска дипломатија је била усредсређена на суседство, ангажман са великим силама и солидарност са Глобалним југом.
Шта Кина жели да поручи?
Од априлских посета Си Ђинпинга земљама југоисточне Азије (Вијетнаму, Малезији и Камбоџи), преко државне посете Русији у мају и Самита Кина – Централна Азија у јуну, па све до скупа АПЕК-а у Јужној Кореји у другој половини 2025. године, Кина је инсистирала на поштовању принципа обостране користи у билатералним односима и ненаношењу штете трећој страни, уз развој мултилатералних платформи као што су иницијатива "Појас и пут", БРИКС и ШОС.
На крају, али не и најмање важно, већ напротив, вреди поменути да је кинески председник Си Ђинпинг првог септембра, у Тјенцину, предложио Иницијативу за глобално управљање.
Он је том приликом истакао да свету треба равноправнији, транспарентнији систем, заснован на поштовању суверенитета, мултилатерализму и међународном праву.
"Прво, требало би да се придржавамо суверене једнакости. Друго, требало би да се придржавамо међународне владавине права. Затим, требало би да практикујемо мултилатерализам. Потом, требало би да се залажемо за приступ усмерен на људе. И на крају, требало би се фокусирати на предузимање стварних корака", појаснио је Си.
Иницијатива има циљ да земље развоја имају већи утицај, а Уједињене нације остану централна институција глобалног управљања.
Основана је и Група пријатеља за глобално управљање, али се Србија, противно очекивањима многих, није нашла међу оснивачима те групе.
Live
