Свет

Европски марш ка крају: Позови Брисел ради самоубиства

ЕУ је изразит пример како демократија може да пропадне и постане сопствена супротност, да се претвори у тиранију, истиче руски мислилац Александар Дугин
Европски марш ка крају: Позови Брисел ради самоубистваGetty © Photo by Thierry Monasse

Нова европска безбедносна архитектура се управо ствара између Вашингтона и Москве, мимо Брисела и Европске уније. Заборавите на Зеленског, који је тренутно на челу "златних кијевских момака". Он, свакако, није "нови Черчил", већ само зли арлекин, тужни кловн, коме је, на неко време, запало да буде најбоље плаћени комедијант на свету, у улози председника Украјине.

С друге стране, у Азији, формирају се нове мреже и нови ланци снабдевања, између Пекинга, Москве, Њу Делхија, Ријада и Техерана. Почиње век Азије. Европа није а неће ни бити део тих мрежа, тврди социолог Рикардо Мартинс на сајту "Њу истерн аутлук". Свет не жели да чека на Европу. У ствари, није му баш ни потребна.

Чијом кривицом?

За Вашингтон и Москву, искључење Европе из свих преговора није пропуст, случајна грешка, већ једна од карактеристика глобалних процеса који су у току. ЕУ је све учинила да саму себе избаци из игре.

Стара европска безбедносна архитектура је раније зависила од централне улоге Европе, додаје Мартинс, али нова више не зависи. Континент који је раније предводио, постепено се претвара у забит, у геополитичку провинцију.

Паника у Бриселу

Заправо, Брисел наставља да говори својим дрвеним, бирократским језиком, при чему је пропустио да примети да у "новој парадигми Путин–Трамп" комерцијална логика има апсолутну предност над идеолошким конфронтацијама.

Европа је своју будућност везала за моралне лекције, санкције, декарбонизацију и потпуну војну зависност од САД. У међувремену, схватила је да сама не може да се супротстави Русији, јер европским чланицама НАТО-а недостаје муниција, индустријски капацитети, врхунска војна технологија... А недостаје јој и војска.

Као што су раније упозоравали неки аналитичари: Европа је прекасно открила да се безбедност континента не може градити на пукој моралној реторици ни поновном наоружавањем, без индустријских основа. Европа жели да обузда Русију, али више нема политичке, војне, а ни економске инструменте за то.

Све то узето заједно изазива панику и дубоку анксиозност у Бриселу. Трампово понижавање Европе, закључује овај социолог, није било случајно, било је намерно. Осим тога, он више не доживљава НАТО као скуп "заједничких атлантских вредности", већ као "трансакциони кишобран". Уколико Америка има користи од НАТО-а, у реду. Али, уколико не...

Како закључује Мартинс: "Што се Вашингтон и Москва више буду економски зближавали, опадаће глобални значај Европе. Осовина Русија-Кина сваким даном јача, Индија се појављује као нови пол равнотеже, а БРИКС шири своју економску и политичку тежину."

Како закључује овај социолог, "Европа постаје (само мало) полуострво евроазијског суперконтинента, све више маргинално у односу на глобалне центре моћи".

Чекајући Антихриста

Зашто се Европа одлучила за колективно самоубиство? Како је могуће да Европа пропадне за време краће од живота једне генерације? Грчки филозоф Платон је учио да свака демократија води ка тиранији, а свака тиранија ка неславном крају.

ЕУ је изразит пример како демократија може да пропадне и постане сопствена супротност, да се претвори у тиранију, пише руски мислилац Александар Дугин на сајту "Геополитика".

Демократија се дефинише као воља већине, тиранија као наметање воље неколицине, или само једног човека. Бриселска бирократија, на чијем челу је Европска комисија и њена шефица Урсула фон дер Лајен, представља очигледан пример тираније: владавине уског круга над немоћном, пасивном већином. Тако, према Платону, завршавају демократије.

Пут ЕУ је марш ка сопственом крају, тврди руски мислилац, и зато се њени поглавари припремају за рат са Русијом, чији се почетак предвиђа 2028. године, али то је, у ствари, воља за самоубиством.

Лидери ЕУ сада са религиозном страшћу чекају одлазак Трампа, после кога би, по њиховом мишљењу, требало да се појави нови председник из Демократске странке. Односно, додаје Дугин, то би био Антихрист, чиме би почела коначна мистерија европског самоуништења.

Било да се ради "само" о лудилу, или вољи за самоуништењем, или мешавини и једног и другог, нама је свеједно. Али, то је логична и неизбежна последица одрицања од себе, своје историје и традиције. С једне стране су родна политика, ЛГБТ+ или илегалне масовне миграције, са друге санкције, декарбонизација и војна зависност.

Заправо, наставља руски мислилац, у свести еврократа нема више породице, нема деце, нема сељака, нема никаквог изворног становништва, па чак ни људи. Ипак, Европљани не могу да почине чак ни самоубиство без помоћи Американаца.

Међутим, самоубиство може бити политички програм, закључује Дугин, а неки Европљани гласају управо за то. "Љубав према Украјини је транспарентни синдром љубави према смрти", додаје овај филозоф.

Човек без сенке, окружен рушевинама

Данашњи Европљани су народи који су се одрекли, или су заборавили своју историју. А човек без историје је, записао је немачки писац Ернст Јингер, биће које је "изгубило своју сенку".

Изгледа да је Јингер предосетио будућност, која је, у његово време, тек почињала, пише италијански писац Андреа Марћиљано за сајт "Електомагацине", и видео ју је са великом јасноћом, као падину низ коју су се запутили европски народи. Блага падина се ускоро претворила у зјапећу провалију.

Ова "сенка" је човекова историја, и лична и колективна. Није могуће живети без сопствене сенке. То нам најбоље показује "овај апсурдни рат у Украјини, без икакве рационалне мотивације". Осим ако под рационалном мотивацијом не сматрамо коруптивне шеме за брзо богаћење високих функционера НАТО-а, чланова Европске комисије и, тек на зачељу, "златних момака" из Кијева, које предводи онај шарлатан Зеленски.

Притом, Европљани изгледају као стадо оваца, које њихови пастири терају у кланицу. Човек који живи у стаду је биће које нема своју сенку.

У суштини, он је већ одустао од живота. Онај ко не тражи своју сенку није ни свестан свог губитка. Он само тупо и бесловесно пребива у штали пре клања, каже Марћиљано, окружен рушевинама чије значење више и не разуме.

image
Live