
Пресинг на Лај Чинг-теа: Зашто су медији гласнији од званичника у Вашингтону и Токију?

Копнене и поморске снаге НР Кине у понедељак су започеле маневре око Тајванa, седме откако је августа 2022. тадашњa председница Представничког дома САД, Ненси Пелоси, посетила то кинеско острво. Тада је започета ова врста кинеског одговора на тежње власти у Тајпеју да прогласе независну државу.
Шта је тачно учинила Кина?

Источна команда кинеске армије практично је опколила острво, ангажујући и распоредивши значајне снаге северно, југозападно, југоисточно и источно од њега. У вежбу обуке кинеске армије укључила се и обалска стража из провинције Фуђијен.
Обалска стража организовала је и оперативне групе ради спровођења свеобухватних патрола за спровођење закона у водама око острва Тајван, као и око острва Мацу и Ућју.
Источна команда кинеске армије ангажовала је јединице копнене војске, морнарице, ваздухопловства и ракетних снага.
Саопштено је да је најновија операција оштро упозорење сеператистима, али и спољном фактору који има намеру да се умеша у унутрашња кинеска питања, односно да је посреди легитимна и неопходна мера предузета ради заштите суверенитета Кине и националног јединства.
У чему је разлика?
У Пекингу истичу да су раније поменуте вежбе пратиле образац постепене ескалације. Како је наведено у једном од коментара, најпре су размештане трупе, а затим се постепено прелазило на вежбе са бојевим гађањем. Овога пута, вежбе са бојевом муницијом планиране су одмах након почетка операције.
То показује, како у Пекингу истичу, две кључне ствари.

Најпре, јединице кинеске армије које су ангажоване додатно су интегрисале захтеве стварне борбе у сваку фазу вежбе. Кинеске јединице су вежбале баш онако како би се бориле у стварном рату. Друго, овим маневрима упућен је оштар сигнал одвраћања властима на Тајвану и странама које би да се умешају у питање овог острва.
Власти на Тајвану, које се иначе суочавају са недостатком подршке у скупштини, маневре кинеске војске разумеле су као провокацију.
Медији блиски Лај Чинг-теу указују да су делови свих пет зона за вежбе, које је кинеска армија одредила за бојева гађања, унутар онога што Лај Чинг-те и његови људи називају "територијалним водама Тајвана".
Кина наглашава јединство својих институција
Осим тога, у Кини истичу да су све националне институције одлучно подржале и поздравиле војне вежбе око Тајвана.
Чен Бинхуа, портпарол Канцеларије Државног савета за питања Тајвана, изјавио је да је Тајван – кинески.
"Све спољне снаге које покушају да интервенишу у тајванском питању или да се мешају у унутрашње ствари Кине неизбежно ће се сударити са челичним зидом Народноослободилачке армије Кине", рекао је Чен.
Кинеска армија је саопштила да је најновија вежба око Тајвана усмерена на задатке поморско-ваздухопловних патрола и провере борбене готовости, заједничког стицања свеобухватне надмоћи, блокаде кључних лука и подручја, као и свеобухватног одвраћања изван острвског ланца.
"Како се бродови и летелице из различитих праваца приближавају острву Тајван на малој удаљености, јединице више родова војске изводиће заједничке нападе ради провере способности за здружено деловање", наведено је у једном од саопштења.
Кинески медији учестало извештавају о маневрима
Лист "Глобал тајмс" примећује да Источна команда кинеске војске учестало објављује саопштења о динамици маневара, уз најаве такозваних патрола борбене готовости око острва Тајван, ударима на покретне копнене циљеве у средишњим деловима Тајванског мореуза, гађањима поморских циљева бојевом муницијом северно и југозападно од острва и обуци за нападе на поморске циљеве.
Уз то, наведи се и стицање регионалне ваздушне надмоћи у противподморничким операцијама источно од острва, вежбе регионалних патрола, ваздушних сукоба и информационе подршке у ваздушном простору југозападно од Тајвана. Затим, патроле борбене готовости бомбардерских формација на отвореним морима источно од острва, као и вежбе напада на поморске циљеве и далекометни налети југоисточно од Тајвана.
Све у свему, Кина је ангажовала значајне снаге како би демонстрирала своју моћ лидеру тајванских сепаратиста Лај Чинг-теу и САД које су недавно склопиле нови мамутски посао испоруке наоружања и војне опреме Тајвану укупне вредности од четрдесет милијарди долара, с тим што би прва транша износила 11 милијарди.
Шта кажу на Тајвану?
Занимљиво је осмотрити како су реаговали медији на Тајвану на кинеске маневре око острва.
Лист "Либерти тајмс" са Тајвана вежбе је окарактерисао као "изненадни напад", док је, како "Глобал тајмс" примећује, агенција ЦНА известила да је такозвано "одељење за спољне послове" на острву у понедељак саопштило да су маневри "неиспровоциране војне провокације" које "подривају мир и стабилност у Тајванском мореузу".
"Међутим, у интервјуу за тајванску радио-станицу Би-Си-Си у понедељак ујутру, Ченг Ли-вун, лидерка кинеске националистичке партије Куоминтанг, оштро је критиковала регионалног лидера Тајвана Лај Чинг-теа због, како је навела, континуираних провокација и погрешне политике у односима преко мореуза, упозоравајући да такви потези гурају Тајван на ивицу рата", наводи кинески лист.
"Глобал тајмс" наводи и да су маневри уследили дан након отварања Форума градова Шангај – Тајпеј за 2025. годину у Шангају.
Куоминтанг наглашава да су маневри усмерени против политике Лај Чинг-теа
Чен Ју-ђен, посланик Куоминтанга у скупштини Тајвана, изјавио је да су вежбе кинеске армије јасно усмерене против власти Лај Чиг-теа, те да чињеница да се Форум Шангај–Тајпеј одржава готово истовремено показује да матични део Кине оставља "отворен прозор" за миран дијалог са онима који су спремни на комуникацију.
У тексту под насловом "Кинеска војска изводи вежбе око Тајвана како би упозорила 'спољне снаге' након тензија са САД и Јапаном", агенција Асошијетед прес истакла је да су вежбе уследиле након што је Пекинг изразио огорчење због продаје америчког оружја Тајвану, као и због изјава јапанске премијерке Санае Такаичи у вези са Тајваном.
Јапански лист "Асахи шимбун" известио је у понедељак да се широко верује да су вежбе усмерене на одвраћање америчких потеза, као што је продаја оружја Тајвану, као и на супротстављање изјавама Такаичи у парламенту о такозваној "тајванској кризи".
За разлику од опширног извештавања америчких и јапанских медија, владе САД и Јапана остале су релативно тихе у вези са кинеским маневрима.
"Више од 15 сати након што је Источна команда кинеске армије објавила почетак вежби, није било званичних реакција из Вашингтона и Токија", подсећа "Глобал тајмс".





